Blic: Banke podigle minimalno učešće za stambene kredite na 30 odsto

Neke banke na srpskom tržištu su, u vreme pandemije koronavirusa, podigle minimalno učešće za stambene kredite sa dosadašnjih 20 na 30 odsto, piše „Blic“.

Taj uslov najčešće nije naveden u formalnoj ponudi banke, već se klijentima saopštava tek kada apliciraju za zajam i krenu u proceduru, i to kao dodatni kriterijum pred finalno odobrenje.

Kako je za „Blic Biznis“ rekao ekonomista i osnivač portala „Kamatica“ Dušan Uzelac, iako banke masovno oglašavaju kredite, svaki zajam se odobrava individualno, a banka u najvećem broju slučajeva ima diskreciono pravo da odbije klijenta bez posebnog obrazloženja.

„Uslovi odobravanja kredita su u direktnoj proporciji sa rizikom koji postoji, a koji trenutno svakako jeste veći nego pre izbijanja pandemije. Moram da podsetim da su banke plašljive životinje i čim se čovek nađe u šumi one se skupe i zatvore. Svaki momenat povećanog rizika banke moraju da isprate“, rekao je Uzelac.

Dodao je da građani zaposleni u trenutno kritičnim industrijama, poput turizma ili ugostiteljstva, za banke predstavljaju osetljive kategorije i one će sigurno biti opreznije kada obrađuju ove kredite. Takođe, ako klijent radi u bilo kojoj delatnosti kojoj preti novi prekid poslovanja u slučaju novog naleta virusa do kraja godine, biće mu znatno teže da dobije zajam.

„Jer niko ne zna da kaže da li će se ova situacija ponoviti, da li ćemo možda imati novi talas pandemije na jesen, i onda se bankari rukovode time da je bolje da ne odobre pozajmicu nego da za nekoliko meseci imaju glavobolju“, ocenio je Uzelac.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić takođe je rekao da su primetni prvi signali pojačane opreznosti banaka prilikom odobravanja kredita, ali je istakao da se to možda i bolje ogleda u zajmovima za privredu.

„Vidimo da je u okviru garantne šeme koja je kreirana sa bankama u okviru paketa ekonomskih mera, u iznosu od dve milijarde dinara, a kojom država garantuje 25 odsto iznosa, do sada odobrena tek polovina sredstava, oko jedne milijarde. I to pokazuje da su banke nešto opreznije i da možda traže neke jače instrumente obezbeđenja nego ranije, u skladu sa većim rizikom koji postoji“, kazao je on.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike