Zbog opasnih Tik-tok izazova stradalo na stotine dece u svetu, kome se obratiti za pomoć

Aleksa je na Tik-toku snage udružio sa svojim dedom. Video-klip u kome ovaj dvojac peva modernu muziku, svakodnevno pogleda više od 150 hiljadu ljudi. Cilj je bio, kaže, da napravi profil koji će uveseljavati ljude.

"Na Tik-toku moraš da budeš originalan da bi se istakao. Zbog toga sam i želeo da snimam sa dekom da bih mogao da se istaknem na specifičan način", kaže Aleksa Broćić.

Zašto se deca odlučuju za rizične izazove

Doći do što više pregleda, cilj je svakog Tik-tokera. Mnoga deca se zato odlučuju na rizične izazove – nestanak na 72 sata, gutanje kapsula praška za veš, lizanje ve-ce šolje na javnom mestu, ležanje na putu, samo su neki od njih.

Psihološkinja Ana Mirković kaže da niko od Tik-tokera nema suicidalne ideje.

"Oni samo vide da je to neki izazov, da to drugi ljudi rade i pomisle – zašto i ja to ne bih radio. Porodica i roditelji, s druge strane, nemaju pojma o čemu se radi i misle da sami mogu potpuno da izvuku zaključke. U takvim situacijama se desi neki tragični ishod", ukazuje Mirkovićeva.

Prosečna starost publike je od šest do četrnaest godina. Stručnjaci kažu da roditelji moraju bolje da se upoznaju sa digitalnim svetom i iskušenjima koje on nosi, ali i da budu aktivno uključeni u život svoje dece.

Komunikacija sa decom važna

Psihološkinja Ana Mirković kaže da je važno da prate ponašanje dece i u kakvom su emocionalnom stanju.

"Kad god primete neku promenu da ne budu oni koji kažu: sedi ovde, sad ću da ti pokažem, nego da pitaju: šta se dešava, da li bi nešto podelio sa mnom, da li te je nešto uznemirilo. Otvaranjem dvosmerne komunikacije, postajemo relevantan član njihove onlajn zajednice. Nama će se obratiti kada im treba pomoć", ističe Mirkovićeva.

Kome se obratiti za pomoć 

Za pomoć se mogu obratiti i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

Iz Centra kažu da postoje besplatne aplikacije koje roditelji mogu instalirati na telefonu – i pratiti koji sadržaj okupira pažnju njihove dece.

"Dovoljno je da se jave Centru, da slikaju ekran ako je bilo koja vrsta uznemiravanja deteta u pitanju: neprimeren sadržaj, fotografije ‘sajber-buling’. Mi formiramo predmet i upućujemo ga nadležnoj insituciji", ističe Sandra Bakić iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internet.

Prema našim propisima, mlađi od 15 godina ne bi smeli da imaju profil bez saglasnosti roditelja.

Ko snosi odgovornost 

Osim opasnih objava zbog kojih je do sada stradalo na stotine dece u svetu, kritike upućene toj društvenoj mreži odnose se i na neprimeren i vulgaran sadržaj, ali i na neprikladan rečnik koji mladi koriste u nekim video-klipovima.

Postavlja se pitanje ko ove izazove smišlja i ko snosi odgovornost ukoliko dođe do tragičnog ishoda.

Saša Živanović, stručnjak za visoko tehnološki kriminal kaže da se u svetu povelo pitanje odgovornosti kada su dece koristila oružje svojih roditelja u izazovima.

"Roditelji su u toj situaciji krivi ako je oružje bilo dostupno deci, ako nije bilo na adekvatan način obezbeđeno. Maloletnici podležu krivičnoj sankciji, ali deca do 14 godina po našem zakonu se ne mogu sankcionisati", ukazuje Živanović.

Ova društvena mreža već je bila na meti kritika zbog kršenja propisa o privatnosti podataka dece i zbog softverske greške u prikupljanju korisničkih podataka.

Hteli – ne hteli, roditelji moraju da budu upoznati sa mogućnostima novih tehnologija i da komunikacijom sa decom budu prvi stub odbrane njihove bezbednosti u digitalnom svetu.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike