Zašto da se bojimo fašizma, on je već tu: Vedrana Rudan o svojim životnim borbama

ZAGREB – OD STALNOG DOPISNIKA SVAKA knjiga Vedrane Rudan krajnje je provokativna i atraktivna, a u poslednjoj, „Ples oko Sunca“, gotovo da je nadmašila samu sebe. Detaljno je opisala detinjstvo, sreću i nesreću koju je imala sa ocem i majkom, stalnu životnu borbu, da bi zaključila: „Stara sam, bojim se umiranja na rate.“ – Mrzela sam svog oca, koji je Tita zvao starom svinjom – otkriva, u intervjuu za „Novosti“, Vedrana Rudan, dok bivšeg doživotnog predsednika SFRJ nije volela jer je morala da mu maše kada je prolazio kroz Mošćeničku Dragu, gde je živela. PROČITAJTE JOŠ: Vedrana Rudan o napadima na Severinu: A da je spalimo? Ipak je ona snimila onaj film Reč po reč, ovog puta se Vedrana Rudan pred svojim čitaocima potpuno otvorila, da bi u knjizi zaključila: „Dobro mi je, deca mi nisu u Irskoj, nismo bolesni, imamo krov nad glavom.“ * U „Plesu oko Sunca“ opisali ste svoj život, neki kažu i previše otvoreno i brutalno. – Odrasla sam u paklu. Nisam sigurna da nisam jedna od mnogih. Većina ljudi ne govori istinu o svom odrastanju jer se stidi svojih zlih roditelja. Šteta. Pričanjem istine oslobađamo se krsta koji bespotrebno nosimo. Tako lečimo dušu. Pisanje ove knjige za mene je bila psihoterapija i ogromna radost. Skinula sam sa sebe veliki teret, prodisala i krenula u novi život trčeći. * Kakve su reakcije ljudi oko vas? – Mnogi mi zameraju da sam se „skinula do gola“. Čudi me to. Kad se skidaš, ili se skini do kraja, ili se ne skidaj. Srećna sam što sam napisala svoju najbolju knjigu. „Ples oko Sunca“ već je izašao u Makedoniji, zemlji koju veoma volim. Biće objavljen u Poljskoj, Sloveniji, Italiji, Austriji i Americi. „Plesaću“ oko čitavog sveta. Upravo ovog časa dobila sam mejl u kome mi „Laguna“ javlja da je štampano treće izdanje. A knjiga „pleše“ tek dva meseca. * Pišete o roditeljima, odnosu sa decom, poslovima kojim ste se bavili. Da li je to za vas bilo srećno vreme? – Vreme je bilo i srećno i nesrećno. Kad si dete ne shvataš veličinu nesreće. Moje detinjstvo je imalo i svojih lepih trenutaka, jer sam odrastala u predivnoj Mošćeničkoj Dragi. More, ribari, ribarske brodice u luci, plaže, miris borova… Kad čovek neko vreme živi u tako lepom mestu kao što je to Draga, bogat je čitavog života. * Prisećate se i onih teških vremena uoči devedesetih, pa spominjete opatijski HDZ. O čemu se tu radilo? – To je neverovatna priča. Opatijski HDZ, stranka iz mog rodnog grada, tražio je pismeno (na papiru je bio i pečat), da me ubiju! Zahtev je objavio riječki „Novi list“. Nisam ih previše ozbiljno shvatila. Onaj ko javno preti je poput psa koji laje ali ne ujeda. Opakiji su oni koji ubijaju bez najave. Danas takvi vladaju životima običnih hrvatskih građana. * Na skupu u Beču, uoči raspada Jugoslavije, postavljeno je pitanje da li je Tuđman nacionalista. Šta ste tada rekli? – Na skupu jugoslovenskih novinara, u momentu kada rat samo što nije počeo, Austrijanci su pitali da li je Tuđman nacionalista. Rekla sam da nije. Da jeste, ubio bi svoje unuke Srbe. Tuđman, kome od milja tepam „aerodrom“, nešto je najgore što se Hrvatskoj moglo dogoditi. Titov general u naci-kaputu. * Prisećate se i medijskih priča iz tog vremena, proganjanja „neprijatelja“, svega onoga što se ponavlja i danas? – Nisam sigurna da se sve danas ponavlja. U Hrvatskoj se više ne „ganjaju neprijatelji“, ako govorimo o Srbima, jer u Hrvatskoj danas Srba jedva da ima. Grafiti, povremena prebijanja, perverzna retorika naših političara, suludi nastupi naše predsednice, citiranje njene frizerke koja se užasava mogućnosti da nam „prva dama“ bude Srpkinja, teško da se može uporediti sa onim što se u Hrvatskoj Srbima događalo '91. Naravno, „moji“ će mi zameriti zašto ne spominjem šta ste „vi“ činili „nama“. Ratne priče služe političarima da skrenu našu pažnju sa pravih tema. Prava tema je činjenica da nama kožu deru naši, a vama vaši. * Zašto ste se na popisu stanovništva izjasnili kao da ste iz Holandije? – Zato jer mi pripadnost naciji ne znači ništa. Nisam Hrvatica, to sam hiljadu puta rekla, ja sam ljudsko biće. * Dobili ste otkaz, pokušali sa prodajom nekretnina, ni vaš suprug nije prošao bez „rana“? – Moj muž i ja plaćali smo zbog svojih stavova. Plaćamo i danas. Ne žalimo. Sve što nam se dogodilo bio je naš izbor. I danas bismo ponovili isto. Mogli smo biti na strani „pobednika“, odlučili smo da ćemo biti na strani čoveka. * Sada od Kolinde Grabar Kitarović čujemo kako je bilo strašno u vreme komunizma. Da li se slažete sa njom? – Šta sam ja osećala u Jugoslaviji, piše u mojoj knjizi. Naša Kolinda nije osoba koju bi trebalo previše ozbiljno shvatati. Žena ima problema. Nekima glava služi samo za frizuru. * Otkud opet toliko mržnje na ovim prostorima? – Nema mržnje na ovim prostorima osim u glavama naših političara. Pokušavaju da nas „otruju“ da ne bismo, zaslepljeni mržnjom, videli kako nas potkradaju. Ne verujem da će uspeti u tome. Većina je, ipak, progledala. * Plenković tvrdi da su podele u hrvatskom društvu manje, ali njegove kolege u Vukovaru tome baš i ne doprinose? – Hrvatska je izdala Vukovar kad je tom gradu bila potrebna njena pomoć. Sa tim krstom moraće da žive generacije koje za to nisu krive. Napaljeni vukovarski gradonačelnik nije Hrvatska. Hrvatska je podeljena zemlja. Delimo se na razbojnike na vlasti i robove koji se bore za preživljavanje. * Da li je Hrvatska bolja ili lošija otkako je u Evropskoj uniji? – EU nijednu zemlju nije učinila boljom, pa ni Hrvatsku. Postali smo kolonija najjačih zemalja EU. U našoj zemlji odlažu svoje smeće i hrane nas svojim smećem. Na našem, usudila bih se reći, genetskom podaništvu, zarađuju ogromne pare. Uništiše nam poljoprivredu, svi hoteli su u rukama stranaca, jedino što je u Hrvatskoj hrvatsko je hrvatska beda. * Da li će narodi na ovim prostorima ikada više živeti u miru, ako već ljubavi nema? – Naši narodi već danas žive u miru. Naši su političari nemirni. * Treba li da strahujemo od povratka fašizma? – Da se bojimo fašizma? Šalite se? Zašto? Fašizam je već ovde. PROČITAJTE JOŠ: Vedrana Rudan o napadima na Srbe i zašto su Hrvati – zečevi * Često kažete da se bojite starosti, smrti, bolesti. Kako se nositi s tim? – Jedem mnogo čokolade. Švajcarske. Od čokolade iz EU povraćam. U SRBIJI KAO KOD KUĆE * Često ste u Srbiji, kakvi su vaši utisci kada tamo odete? – Uvek isti. Radujem se susretu sa ljudima među kojima se osećam kao da sam kod kuće. * Vole vas u Srbiji, ali i u Hrvatskoj. Da li je to moguće? – Naravno da je moguće. Ne vole me Srbi ili Hrvati, vole me ljudi koji misle i osećaju poput mene.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike