Za „visoku korupciju“ odgovara više od 50 najviših funkcionera

U tom tužilaštvu za Tanjug preciziraju da su u toku postupci protiv četiri bivša ministra, tri pomoćnika ministra, državnog sekretara, 14 sudija među kojima su četiri predsednika suda i dva zamenika javnog tužioca, kao i protiv niza generalnih direktora i direktora javnih preduzeća i agencija, i preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala.

Konkretnim primerima tužilaštvo opovrgava nedavne navode predsednika Višeg suda u Beogradu da pred tim sudom nema nijednog slučaja visoke korupcije.

Od početka prošle do 15. aprila 2021. ove godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal procesuiralo je više predmeta visoke korupcije, među kojima je i slučaj predsednice Prekršajnog suda u Kraljevu M. B., zbog primanja mita.

Protiv nje je 18. februara pokrenuta istraga, a 14. aprila podignuta optužnica, koja se nalazi u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu radi odluke o potvrđivanju.

Pored toga, tokom 2020. godine sprovelo je istrage i podiglo optužnice protiv državnog sekretara u ministarstvu gradevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miograga Poledice, pomoćnika ministra poljoprivrede Darije Janjić Nišavić i v. d. generalnog direktora u preduzeću Infrastruktura Železnice Srbije Miroljuba Jevtića, kao i više visokih funkcionera u tom preduzeću.

U istom periodu donete su pravosnažne osuđujuće presude protiv bivšeg generalnog direktora JP Putevi Srbije Branka Jocića, predsednika privrednog suda u Zaječaru Gorana Krstića i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kuluture u Kraljevu Ivana Milunovića.

Donete su i prvostepene osuđujuće presude protiv predsednika Osnovnog suda u Loznici Dragana Cvetinovića, sudije Osnovnog suda u Lazarevcu Svetlane Stojanović, kao i protiv direktorke SIEPA Jasne Matić i dvoje funkcionera u toj Agenciji, podsećaju iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Ovo tužilaštvo zastupa i optužnice protiv četiri ministra: bivšeg ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, ministra poljoprivrede Saše Dragina, ministra privrede Predraga Bubala i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede Slobodana Milosavljevića.

Podseća da je Dulić prvostepenom presudom bio osuđen na tri i po godine zatvora, ali da je presuda ukinuta i da je sada ponovni postupak u toku.

Bubalo je prvostepenom presudom oslobođen i u toku je postupak po žalbi tužilaštva, dok su Draginu i Milosavljeviću još u toku suđenja.

Bivši pomoćnik ministra u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Nebojša Janjić, bio je osuđen prvostepenom presudom na tri godine zatvora, ali je presuda ukinuta, pa je ponovljeni postupak u toku.

Krivični postupak se vodi i protiv aktuelnog direktora AD Infrastrukture železnica Srbije, kao i aktuelnog direktora JP Putevi Srbije Zorana Drobnjaka, koji je osuđen prvostepenom presudom na godinu dana zatvora. Presuda je ukinuta odlukom Apelacionog suda koji je naložio da im se ponovi suđenje, koje je u toku.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je ukazalo i na slučaj korupcije u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", u kojem su odgovorni pravosnažno osuđeni.

Generalni direktor tog javnog preduzeća je osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, a komercijalni direktor na dve godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti od četiri godine.

Oduzeta im je imovinska korist od 3.981.000 dinara, 1.000 evra, 307.337,91 dinara i 7.000 evra.

Vršilac funkcije generalnog direktrora istog preduzeća na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela osuđen je na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od 6.255.000 dinara (50.000 evra), kao i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 10 godina. Pored toga oduzeta mu je imovinska korist od 30.000 evra.

Postupak se, podseća Tužilaštvo, vodi i protiv direktora javnih preduzeća "Putevi Srbije", "Železnice Srbije" i Rudarski basen "Kolubara".

Bivši generalni direktor JP Putevi Srbije Branko Jocić je pravosnažno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od tri godine.

Bivši direktro JP Železnice Srbije Milanko Šarančić bio je prvostepeno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od četiri godine, ali je ta presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovljeni postupak u kojem je oslobođen od optužbi. U toku je drugostepeni postupak po žalbi tužilaštva.

Suđenje čelnicima RB "Kolubara" po optužnici ovog tužilaštva je još u toku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

Koji su još postupci u toku 

Postupci su vođeni ili su još u toku, protiv direktora Agencije za privatizaciju i više funkcionera u toj agenciji, podseća tužilaštvo.

Tako je u predmetu "Tehnohemija", prvosptepenom presudom na tri godine zatvora bio je osuđen direktor Agencije za privatizaciju, a dva funkcionera u toj Agenciji na po dve godine i četiri meseca zatvora, uz mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

Međutim, ova prvostepena presuda je ukinuta, a nakon ponovljenog postupka su svi pravosnažno oslobođeni.

Kada je u pitanju postupak za Luku Beograd, tužilaštvo ukazuje da su svi okrivljeni prvostepenom presudom oslobođeni, te da je sada u toku postupak po žalbi.

U postupku za zloupotrebe u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) – prvostepenom presudom na sedam meseci kućnog zatvora osuđena je direktroka Agencije Jasna Matić i još dvoje njenih saranika na po godinu dana kućnog zatvora.

Postupak se vodi i protiv direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo Ivan Milunović pravosnažno osuđen dve godine zatvora i oduzimanje imovinske koristi 233.000 dinara.

Direktorki Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković je suđenje u toku, po optužnici tužilaštva za organizovani kriminal.

Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad Dragoljub Peurača je pravošnažno osuđen na četiri i po godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, kao imenovanog ili postavljenog lica u državnim organima od tri godine, a oduzeta mu je i imovinska korist od 50.000 evra.

Postupak se vodi i protiv predsednika i sekretara Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, a tu je i niz drugih postupaka protiv direktora preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd, Srpska banka, Azotara Pančevo, Galenika, zloupotrebe u Republičkoj direkcji za robne rezerve i drugo).

Tužilaštvo ukazuje da je u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, nadležno za otkrivanje, krivično gonjenje i optuženje kada su izvršena krivična dela tzv. visoke i teške korupcije.

Pod "visokom" korupcijom se podrazumeva vršenje krivičnih dela protiv službene dužnosti – zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita, koja su počilili nosioci najviših državnih funkcija – kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funckiju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Predsednika Repulike, Vlade, Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca.

Pod "teškom" korupcijom se smatra vršenje krivičnih dela: prevara u obavljanju privredne delatnosti, prevara u osiguranju, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, zloupotreba u postupku privatizacije, zaključenje restriktivnog sporazuma, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, nedozvoljena trgovina – ako je učinilac organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000 dinara, kao i krijumčarenje i pranje novca.

Da bi bila u pitanju "teška" korupcija, potrebno je da je pomenutim krivičnim delima pribavljena imovinska korist u iznosu većem od 200 miliona dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800 miliona dinara.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар