Za koga školujemo našu decu

Fakulteti sklapaju ugovore sa drugim visokoškolskim ustanovama u svetu radi razmene studenata i profesora, realizacije zajedničkih studijskih programa i sa domaćim firmama i kompanijama koje posluju u Srbiji u koje studenti idu na praksu.

"Iz tih studentskih praksi, na kraju često je rezultat zapravo zapošljavanje studenata. Među tim firmama koje posluju ovde ima puno inostranih firmi koje su veoma zainteresovane, neke od njih tokom završnih godina studija ponude i stipendije našim studentima da bi ih rezervisale za zapošljavanje", kaže dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Branisalv Boričić.

Pri zaposlenju važna je i preporuka. Najčešće ih pišu mentori i profesori, a fakulteti izdaju uverenja o uspehu.

Nenad Fric sa Građevinskog fakulteta navodi da često izdaju izvode ili čitave kurikulume koji malo bliže opisuju koje su gradivo svršeni studenti savladali.

"Međutim, dešava se neretko da naši standardni obrasci nisu zadovoljavajući, pa recimo da bismo pomogli našem čoveku da ostvari prava u inženjerskoj komori države Njujork ili da stekne licencu u Peruu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili na Tajlandu popunjavamo često formulare koje nam oni dostavljaju", dodaje Fric. 

Da bi važile u inostranstvu, mnoge diplome sa naših fakulteta moraju da se nostrifikuju, a ponekad se polažu i dodatni ispiti.

"Mogu da kažem da je FON u martu ove godine dobio međunarodnu akreditaciju, gde diplomirani inženjer FON-a ne samo da ne treba da prevodi, već ne mora ni da nostrifikuje diplomu, već može ‘jedan kroz jedan’ da aplicira u brojnim multinacionalnim kompanijama sveta, a pre svega Evrope", kaže dekan Fon-a Milija Suknović.

Školovanje jednog akademskog građanina državu godišnje u proseku košta između hiljadu i po i dve hiljade evra. Na nekim univerzitetima u Evropi školarine su od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, a u Americi je još skuplje. Godina na Harvardu može da košta i 50 hiljada evra, a na Kembridžu i Oksfordu – 25 hiljada.

Postidiplomske studije u inostranstvu pružaju veće mogućnosti

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u beogradu Milo Tomašević rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da fakultet ima bliske veze sa mnogim studentima koji su otišli na cenjene univerzitete i kompanije u svetu.

Navodi da postoji veliki nedostatak radne snage u IKT sektoru, ali da se i u Srbiji stvara sistem koji daje privlačne mogućnosti za mlade ljude. Čak se dešava, kaže Tomašević, da i nekim domaćim kompanijama rade stranci.

Ipak, studenti sa ETF-a nekada počinju da rade već u trećoj ili četvrtoj godini.

Kada student ode u inostranstvo, kaže Tomašević, to je nepovratan gubitak nekoga ko je školovan u ovoj zemlji.

Ističe da su različiti razlozi odlaska. Dodaje da ljudi odlaze u potrazi za boljim znanjem, jer postiplomske studije u inostranstvu pružaju često veće mogućnosti.

Ima i onih koji odlaze direktno u industriju i na poslove.

Tomašević ističe da ETF školuje one koji su spremni da rešavaju probleme, da prave svoje proizvode i kompanije ali da u toj branši postoji širok spektar poslova i da i oni koji imaju ograničena znanja mogu da nađu svoje mesto u tom spektru.

Dekan ETF-a dodaje da je potrebno truditi se da se deci omogući najbolje obrazovanje jer im to povećava mogućnosti da i u Srbiji naprave svoje kompanije.

Kako dodaje, s druge strane je potrebno pomoći i domaćim firmama jer će se na taj način podstaći privredni rast i ekomonija Srbije.

Ipak, kaže da se ne može uticati na neke odlive koji su neminovni. 

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike