Najbrže vesti u Srbiji

Vršnjačko nasilje sve učestalije, školski psiholozi na ispitu

Roditelji čija deca maltretiraju vršnjake mogu biti kažnjeni i sa 100.000 dinara, a mi smo proveravali odgovaraju li i kako oni školski psiholozi i pedagozi koji ne prepoznaju nasilje ili na njega ne odgovore neadekvatno.

Statistika upozorava da je svaki drugi učenik u Srbiji bar jednom doživeo vršnjačko nasilje. U 85 odsto slučajeva detetu žrtvi niko ne pomogne. Prepušteni sebi, neki se okreću oružju.

Prema istraživanju maloletničke delinkvencije u Srbiji, 17,7 odsto maloletnika bar jednom je nosilo oružje – polovina njih u školi ili školskom dvorištu.

Ljiljana Stevković sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu kaže da su to oštri predmeti poput noževa i tupi predmeti poput palica ili lanaca, vrlo retko vatreno oružje.

"To ukazuje da se deca u školskom okruženju ne osećaju dovoljno bezbedno, pogotovo što je većina njih oružje nosila zbog toga što određene grupacije dece ili odraslih smatraju pretećim po sebe, to su grupacije koje su drugačije od njih", rekla je Stevkovićeva.

Prelazak iz manje sredine u Beograd, drugačiji naglasak, bili su razlog da ga deca imejavaju. Dečak se branio svađom, ponekad tučom, priča njegova majka, koja želi da ostane anonimna jer se boji da problemi u školi ne budu još veći.

Tvrdi da ga je i nastavnik vređao, rugajući se njegovom fizičkom izgledu, i to pred celim odeljenjem. U tom periodu dečaku je umro otac, a majka, kaže, da je pomoć tražila i u školi.

"Kada se obratim psihologu oni meni pričaju kako je to moja odgovornost, oni jedino što rade izriču mere, i to drastične mere, kada se problem desi, a ne rade apsolutno ništa da mi pomognu da spečim taj problem. Ja mogu donekle, on je 50 posto sa mnom, 50 posto je u školi, oni su školovani za to, oni bi trebalo da rade s takvom decom", rekla je majka dečaka sa problemima u ponašanju.

Kako pomoći detetu? 

I iskustvo stručnjaka potvrđuje da školski psiholog i pedagog često ili ne prepoznaju probleme u ponašanju učenika ili na njih reaguju neodgovarajućim merama. Tako problemi postaju veći i složeniji, pa mnogi kulminiraju fizičkim nasiljem. A onda se dete, najčešće, još više odbacuje, osuđuje, i etiketira kao problematično.

"Niko se ne bavi time zašto se on tako ponaša, dakle, samo se očekuje da dete bude odgovorno, da poštuje pravila, ali niko se u školi, koliko je naše iskustvo pokazalo, ne bavi time kako tom detetu pomoći", rekla je Ljiljana Marković iz Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju.

Posao školskog pedagoga i psihologa je vrlo precizno definisan propisima i na njima je velika odgovornost. Dužni su da se uključe u zaštitu dece od nasilja i stvaranje bezbedne sredine za razvoj učenika, da usmeravaju i roditelje i nastavnike i da ih podstiču na saradnju.

Ako to ipak ne čine, direktor škole protiv njih može da pokrene disciplinski postupak. Koliko je takvih slučajeva, u resornom ministarstvu, kažu, nemaju saznanja.

"Sa strane provere se rade po predstavkama ili po proceni stručnih službi, mi imamo vrlo mali broj postupanja spoljašnje provere rada stručnih saradnika, nadzora", kaže Jasmina Đelić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dodaje da provere pokazuju da stručni saradnici savesno rade svoj posao i da nije bilo oduzimanja licence do sada. 

Oduzimanje licence za rad nastavnicima i članovima stručnih službi koji ne prepoznaju vršnjačko nasilje predviđa i Nacrt Aleksinog zakona, a da se učenik koji čini vršnjačko nasilje isključi iz škole do mesec dana i da za to vreme s njim rade stručne službe. Na donošenje tog Zakona Srbija još čeka, kao i na povećanje broja školskih psihologa i pedagoga.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike