Najbrže vesti u Srbiji

Voda će biti zaštićena Ustavom

PIJAĆU vodu u Srbiji treba zaštititi Ustavom. Ovo, za „Novosti“, poručuju stručnjaci – hidrolozi i profesori Pravnog fakulteta. A da o toj mogućnosti treba razmisliti, slaže se i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. – Ima prostora da se o tome ozbiljno razgovara – kaže Nedimović. – O pijaćoj vodi moramo voditi računa, jer je potrošnog karaktera i taj resurs mora da se zaštiti. Njegov kolega, ministar ekologije Goran Trivan, nedavno je, u intervjuu za naš list, upozorio: – Rasprodaja pijaće vode ravna je nacionalnoj katastrofi! Država mora da misli o tome kome će pripadati pravo korišćenja izvora pijaće vode. Slovenija je prva država koja se dosetila i pravo na pijaću vodu uvela u najviši pravni akt, a vodne resurse definisala kao javno dobro kojim upravlja država. U Ustavu Slovenije navodi se i i da izvori pijaće vode ne mogu biti predmet trgovine. SRPSKI resursi pijaće vode postali su predmet trgovine pre petnaestak godina. Prva velika privatizacija fabrika vode desila se 2004, kada su nove vlasnike dobili „Knjaz Miloša“ iz Aranđelovca i, godinu kasnije, fabrika vode „Vlasinka“ s prepoznatljivim brendom „Rosa“. Usledile su zatim prodaje „Mivele“ iz Trstenika, „Hebe“ iz Bujanovca… Kupci, uglavnom strane kompanije, kupovali su blago za nekoliko miliona evra, a stručnjaci procenjuju da njihovi profiti godišnje dostižu i po nekoliko stotina miliona evra.Bogatstvo PREMA nekim istraživanjima, Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta. To je i bio razlog da Ujedinjene nacije svrstaju Srbiju na listu prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Istovremeno, u Srbiji je registrovano 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Nije tajna da su na ovo bogatstvo mnogi bacili oko. – Vodu svakako treba zaštiti, jer je Srbija nema onoliko koliko se misli da je ima – kaže, za „Novosti“, Dušan Prodanović, profesor na katedri za hidrotehniku Građevinskog fakulteta u Beogradu. – Upotrebljive vode su mnogo manje od raspoloživih, povećava se cena dobijanja pitke vode, i potrebno je mnogo napora da bi je svi imali. I postojećim zakonima definisano je da je voda javno dobro, ali bi bilo poželjno da se to podigne na viši zakonski nivo. To je, ipak, pitanje političke volje. Istovremeno, pravni stručnjaci kažu da u Ustav „može da se unese sve“. – Ustavotvorci imaju suvereno pravo da odrede koja su to pitanja koja zaslužuju da budu ustavnopravno zaštićena, sa izuzetkom obaveze prema međunarodnom pravu – kaže, za naš list, Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. – Ustavna pitanja su pitanja od najvišeg značaja, koja uživaju najvišu pravnopolitičku zaštitu. Svaki ustavovorac u Ustav može da stavi ono što misli da treba da uživa takvu zaštitu. IPAK, kako ističe profesor Petrov, mi u Ustavu imamo dobro rešeno pitanje ljudskih prava, u koja spada i pravo na zdravu životnu sredinu. – U članu 74 Ustava kaže se da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, kao i da su Republika Srbija i AP Vojvodina odgovorne za zaštitu životne sredine. Posebnim stavom je navedeno da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu – pojašanjava naš sagovornik. – Kada se bude radilo na novom ustavu, verovatno će se nešto menjati i u oblasti ljudskih prava, pa je moguće precizirati i oblast koja se odnosi na pravo na zdrav život. Međutim, mi ne znamo kada će i u kom segmentu Ustav biti menjan, a ljudska prava su našim ustavom solidno obuhvaćena. Bogoljub Milosavljević, profesor Union univerziteta, smatra da je neophodno da se o tako važnom resursu vodi više računa. Jer, kaže on, pijaća voda je kod nas od opšteg interesa i treba da ima posebnu zaštitu. – Trebalo bi, pa ako je neophodno i Ustavom, obezbediti mere kojima bi se ona zaštitila – kaže Milosavljević, za „Novosti“. – To što su uradili Slovenci je dobro rešenje i pokazuje da misle na potomstvo. S obzirom na to da se ide ka izmenama Ustava, to bi moglo da se uklopi. ISKUSTVA EVROPSKE UNIJE PRAVO na vodu predstavlja poseban izazov za države članice Evropske unije – kaže profesorka Pravnog fakulteta Mirjana Drenovak Ivanović. – Bavljenje pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine ojačano je uvođenjem instituta građanske inicijative. Prva evropska građanska inicijativa pokrenuta je 2013, i to je inicijativa o pravu na vodu – „Voda i odvodnjavanje su ljudsko pravo! Voda je javno dobro, ne roba!“ – koju je podržalo više od 1,8 miliona građana. Naša sagovornica navodi da je tom inicijativom Komisiji predloženo da podnese predlog akta koji će definisati pravo na vodu i odvodnjavanje kao ljudsko pravo koje prepoznaju UN i koje će snabdevanje vodom i odvodnjavanje odrediti kao javne usluge koje su neophodne za sve.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike