Više od trećine učenika ne razume pročitani tekst: Na sve strane „vukovci“, a rezultati pokazuju da naši đaci ne napreduju

SVAKI treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji ne dostiže osnovni nivo čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Ovo su pokazali rezultati PISA testiranja učeničkih postignuća za 2018. godinu koji su u utorak, 3. decembra predstavljeni. Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju. – Na skali čitalačke pismenosti 38 odsto naših učenika ne dostiže osnovni nivo, 40 odsto iz matematičke i 38 odsto iz naučne pismenosti – rekla je Marina Videnović, iz Instituta za psihologiju. – Naši đaci osvojili su 439 poena iz čitalačke, 448 iz matematičke i 440 iz naučne pismenosti, a prosek je 500 poena. Srbija za zemljama OECD zaostaje više od 40 poena, što znači da je našim učenicima potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli. U Srbiji je od aprila do juna 2018. u studiji PISA testirano 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola. Pročitajte još – Šarčević: Stvaramo obrazovanje za decu koja misle svojom glavom – U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine (koja je na 62. mestu), a slabije od Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske – rekla je predstavnica OECD Tijana Prokić Brojer. Prema rečima Videnovićeve, statistički smo postigli iste rezultate kao i 2012. godine. Ona ne smatra neuspehom pad sa 43. na 45. mesto, jer je sada učestvovalo više država. Kao najveći problem istaknut je loš rezultat srpskih đaka u čitalačkoj pismenosti – svaki treći učenik ne razume ono što pročita, niti je u stanju da to primeni. I u članicama EU 22 odsto učenika ima probleme sa čitalačkom pismenošću, a ranije je to bilo 15 odsto. Marina Videnović pojasnila je da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u praksi. Testiranje je pokazalo da više od 80 odsto đaka trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na gimnazijalce. Naša zemlja bolja je od proseka u dostupnosti obrazovanja, jer i deca nižeg socijalno-ekonomskog statusa imaju dobra postignuća, što nije slučaj u većini država. Devojčice su bolje u čitanju za gotovo 30 bodova, što predstavlja jednu godinu školovanja. U matematičkoj i naučnoj pismenosti se ne razlikuje značajno. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog sprovedenih reformi. On je rekao da budžeti za obrazovanje moraju da se drastično povećaju. – Ovo je posao na duže staze – rekao je Šarčević. – Najgori deo koji treba da pobedimo je ulepšavanje stvarnosti u obrazovanju. Na sve strane imamo „vukovce“, a od znanja su važnije želje učenika i roditelja i subjektivna ocena nastavnika. Na prvom mestu PISA testiranja je Kina, slede Singapur, Makao, Hongkong, Estonija, Kanada i Finska. Poljska zauzima visoko 10 mesto. PISA testiranje sprovodi se u celom svetu na svake tri godine, ali Srbija nije učestvovala 2015. godine, jer su iz Ministarstva prosvete zaboravili da se prijave za učešće. KASNE I BEŽE SA ČASOVA ČAK 41 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje, a 61 odsto zakasni na neki čas. Takođe, svaki četvrti učenik smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, dok je u država OECD taj procenat 12 odsto. Polovina navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika. Čak 62 odsto očekuje da će završiti fakultet, više nego u OCDE državama.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike