Najbrže vesti u Srbiji

Veljko Tomanović: Ukinuli „udruženi zločinački poduhvat“

Engleski tužilac Džefri Najs je, pred engleskim predsednikom Veća Ričardom Mejom, u svojim optužnicama protiv Miloševića upotrebio konstrukciju joint criminal enterprise („udruženi zločinački poduhvat“), kao pravnu kategoriju podobnu da pripiše krivičnu odgovornost okrivljenom u konkretnom predmetu. Tužilac je pokušao da nametne stav da se individualna krivična odgovornost u kolektivnim delima može pripisati objektivnim kriterijumima i da je to put ka pravdi i moralnoj satisfakciji na polju međunarodnog prava. Ovaj pravni fenomen objektivnog tumačenja krivične odgovornosti u kolektivnim delima, umnogome kritikovan od strane stručne javnosti, u februaru 2016. otišao je u istoriju engleskog prava. „Udruženi zločinački poduhvat“ kao kategorija za odgovornost sekundarnih učesnika u krivičnim delima proširena je još 1984. godine odlukom Državnog veća. Engleska akademska javnost je ovom, tada novom obliku odgovornosti dala nadimak „parazitska odgovornost“, i ova odluka Državnog veća je ostala izvor prava 32 godine – sve dok 18. februara 2016. godine, odlukom Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, nije stavljena van snage. Vrhovni sud je utvrdio da je odluka iz 1984. godine – da se ovaj novi pravni institut uvede, bila pogrešna i zasnovana na nepotpunoj analizi prethodne prakse i na generalizovanim i diskutabilnim argumentima opšte politike. „Udruženi zločinački poduhvat“ jeste izraz korišćen da obuhvati razne oblike saučesništva, saizvršilaštva, pomaganja i podstrekavanja u krivičnoj praksi Engleske. Suština sada ukinute „parazitske odgovornosti“ za zajedničko delovanje bila je mogućnost da sekundarni počinilac dela (pomagač, podstrekač, saučesnik), koji nema dovoljan subjektivni odnos prema počinjenom delu, odgovara za teže krivično delo (da bude parazit tog dela) – pod uslovom da sud tvrdi da je „mogao da predvidi“ mogućnost da ga lice sa kojim je povezan u nekom momentu počini. To je omogućavalo sistemu da goni i osuđuje na osnovu objektivnog kriterijuma, odnosno ocene porote da je neko nešto mogao da „predvidi“, iako nije ni počinio zločin niti pristao na izvršenje zločina. U međunarodnim sudovima kakav je Haški tribunal ova odgovornost je bila toliko proširena i sveobuhvatna da ni „predvidivost“ nije bila nužna, već je krivična odgovornost bila nametana kriterijumima pripadnosti, poznanstva i asocijacije. Trideset godina kasnije, Vrhovni sud je utvrdio da je u Velikoj Britaniji pogrešno tumačeno pravo kad je reč o odgovornosti za kolektivna dela i da je pojam „udruženog zločinačkog poduhvata“ pogrešno primenjivan u onoj meri u kojoj teži objektivnim kriterijumima. Posle ove odluke, pravo je sada vraćeno tamo gde je bilo pre 1984. godine, što znači da je neophodni subjektivni element namere za saučesnika isti kao i za neposrednog počinioca. Ipak, Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva je bio veoma oprezan, ističući da ova odluka nema cilj da poništi sve presude donesene tokom godina primene važećeg prava. Iako je odluka na kojoj su zasnovane pogrešna, te presude sledile su pravne principe koji su važili u vreme suđenja. S druge strane, uticaj ove odluke je nesumnjivo ogroman, kako sa aspekta krivičnog gonjenja, tako i u pogledu revizije već donetih presuda i izrečenih kazni u Engleskoj, kao i u svim državama Komonvelta. Nepravedno pravo međunarodne pravde? Možemo samo da se pitamo koliki bi bio domašaj najnovije engleske odluke na praksu sudova kakav je Haški tribunal. Mnogi misle da je priroda međunarodnih tribunala prevashodno politička, a sigurno je da je u Hagu veliki broj pojedinaca gonjen i osuđen upotrebom konstrukcije „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ i primenom objektivnih kriterijuma individualne odgovornosti. U svakom slučaju, poljuljani legitimitet ovakvog pravnog koncepta u jednom od najrazvijenijih pravnih sistema na svetu sigurno će voditi novom akademskom preispitivanju adekvatnosti i moralne opravdanosti ovakvih tumačenja u međunarodnim pravnim ustanovama.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike