Veće površne pod kukuruzom, ratare muči manji izbor inostranih hibrida

Pavle Kujundžić kaže da će na svojim njivama nadomak Subotice ovog proleća zasejati 15 hektara kukuruza. Seme je već pripremio, ali prati i situaciju na tržištu repromaterijala.

"Ima nekih problema u nabavci semena, navodno kod inostranih semenskih kuća tako da će nekih hibrida biti manje ili ih neće biti. Ja mislim da se to neće odraziti na ukupnu potražnju i isporuku semena", smatra Kujundžić.

Na našem tržištu u ovoj prodajnoj sezoni prisutan je nedostatak semena kukuruza hibrida pojedinih grupa zrenja, pre svega iz fao grupa 300 i 400.

Razlog tome je neuspela proizvodnja u jednom delu Evropske unije i zbog toga određene semenske kuće u svom asortimanu imaju ovaj nedostatak.

Stručnjaci preporučuju što raniju pripremu zemljišta, raniju setvu i to srednjestasnih hibrida, pre svega zbog sve sušnijih godina.

Dragan Stevanović, iz kompanije "Korteva – Srbija" kaže da Srbija ima dovoljno semena za prolećnu setvu, s tim što bih upozorio proizvođače da što ranije krenu u kupovinu, jer verovatno semena će biti, ali neće biti baš potpun izbor.

"Tako da oni koji kupuju na kraju neće biti u prilici da kupe ono što su hteli da kupe", poručuje Stevanović.

Za prolećnu setvu našeg najznačajnijeg i najprofitabilnijeg izvoznog proizvoda agrara potrebno je više od 2,5 miliona setvenih jedinica vrednih oko 100 miliona dolara.

Uoči setve svetsko tržište je glavna motivacija i atrakcija i veliki izazov za domaće proizvođače kukuruza. U periodu kovida strateški proizvod je kukuruz koji je dostigao cenu od 240 dolara za tonu.

To obezbeđuje dohodak i domaćim proizvođačima i trgovcima.

Kukuruz nam je prošle godine sa svetske pijace doneo 620 miliona dolara i dominira u izvozu proizvoda naše poljoprivrede ispred duvana i malina.

Ukupno smo izvezli naših poljoprivednih proizvoda u visini četiri milijarde i 147 miliona dolara i zabeležili ukupan rast po stopi od 14 odsto.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар