Vakcinacijom dečji organizam uči da se bori sa infekcijama

Poslednja sedmica aprila se obeležava kao nedelja imunizacije u celom svetu. Cilj je veoma važan – podizanje svesti o značaju zaštite od bolesti i očuvanju zdravlja i života. Danas, čini se, više nego ikad shvatamo značaj vakcina.

Da bi podržali roditelje da nastave sa redovnom rutinskom vakcinacijom dece, Unicef i Udruženje pedijatara, zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Srbije, pokrenuli su kampanju na društvenim mrežama pod nazivom "Vakcinacijom jačamo imunitet dece".

Vakcinacija dece je dokazano najdelotvornija javno zdravstvena intervencija koja godišnje spasi živote milionima dece. Uprkos tome i dalje treba da radimo na njenoj promociji.

Doktorka Jelena Zajeganović Jakovljević rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da nikada nije na odmet podsećati društvo i roditelje šta sve možemo da uradimo sa vakcinama i šta je u prethodnom periodu urađeno.

"Mi smo svedoci zbog kovida, ali i zbog nekih informacija koje dolaze do roditelja o padu obuhvata imunizacije. U 2019. godini imali smo svega 88 procenata pokrivenosti vakcinacijom protiv morbila, a 95 procenata nam obezbeđuje kolektivni imunitet. Međutim, za vreme vanrednog stanja svako treće dete nije moglo da ostvari zdravstvenu zaštitu. Kasnije se to poboljšalo na svako šesto dete", navela je doktorka.

Prema njenim rečima, u prvoj polovini 2020. godine 12 posto je bilo manje vakcinisanih MMR vakcinom od očekivanog, sada se očekuje da će to biti znatno više.

"Kada smo uvideli šta se dešava sa koronavirusom od maja prošle godine mogli smo normalno da nastavimo sa imunizacijom, međutim situacija je takva da moramo da pozivamo roditelje da vakcinišu decu, kako ne bi došlo do nekih novih epidemija", navela je doktorka.

Ističe da se deca razlikuju od odraslih potpuno po tome što imaju različit imunitet.

"Imunski sistem je takav da se u prvim godinama života uči, trenira, upoznaje svet oko sebe i na osnovu toga dobija neprocenjiva znanja kako da se tokom života bori sa svim infekcijama. Ovo je suština onoga na čemu se zasnivaju vakcinacije", rekla je Vojinovićeva.

Kaže da su imunolozi prepoznali da se rano upoznavanje imuniteta sa određenim vrstama infekcije omogućuje imunitetu da nađe najbolji način da se bori sa infekcijama sa kojim će kasnije da se sretne i to je glavni razlog zašto se deca vakcinišu.

Šta najčešće brine roditelje 

Dodala je da često roditelji postavljaju pitanje zašto se deca vakcinišu tako rano, a odgovor je jer u prvoj i drugoj godini života ćelije formiraju dugotrajno pamćenje i najbolji odgovor ako kasnije organizam naiđe na neku infekciju.

Navela je da istraživanja pokazuju da su osobe koje su imale redovnu vakcinaciju imale manje šanse da razviju teške kliničke slike i od koronavirusa, što ukazuje da imunitet koji je naučio da se bori sa jednom vrstom infekcije lakše izlazi na kraj i sa ostalim sličnim infekcijama.

To je, kako naglašava, i razlog što deca imaju znatno blaže kliničke slike i u ovoj epidemiji, jer je dečiji organizam naučio da se bori sa infekcijama.

Govoreći o kalendaru vakcinacije, rekla je da je osmišljen tako jer pokušava da se dete zaštiti od najopasnijih izazivača sa kojima može da dođe u kontakt u prvim godinama života, a protiv njegov imunitet nije spreman da se izbori.

Kao jednu od zabluda roditelja navodi da ako je dete prehlađeno ne treba da primi vakcinu, objašnjava da vakcina nema veze sa nekom blažom akutnom respiratornom infekcijom, koja prođe za par dana i dete tada može da nastavi sa vakcinacijom.

"Veliki broj dece je prokužen kovidom, veliki broj njih ne razvija kliničku sliku. I njihov imuni sistem u tri do šest nedelja nauči to iskustvo i nema razloga da se odlaže kalendar vakcinacije", rekla je doktorka.

MMR vakcina se prima između 12 i 15 meseca zbog imunog odgovora 

I pre pandemije koranavirusa suočavali smo se sa nekim izazovima kada je vakcinacija u pitanju – na primer epidemija malih boginja. Na pitanje šta je to što roditelje, a i neke pedijatre, navodi da odlažu MMR vakcinu, doktorka kaže da je istraživanje iz 1998. godine uzburkalo javnost, koje je opovrgnuto kasnije, a to istraživanje je dovodilo u vezu MMR vakcinu sa pojavom autizma.

"Jedno istraživanje sa decom koja su razvila autizam, posmatrani su videi sa prvog rođendana, gde se i tada pre nego što su dobili vakcinu MMR pokazivali određene simptome. Nema razloga verovati da postoji bilo kakva povezanost", istakla je doktorka.

Kaže da su roditelji skloni da kada razvoj deteta ne teče svojim tokom da odlažu vakcinaciju, razlog je jer ne razviju poverenje sa svojim pedijatrom.

Napominje da deca primaju MMR između 12 i 15 meseca, jer tada mogu da razviju najbolji odgovor.

"Ako znamo da morbile mogu da razviju upalu pluća kod svakog dvadesetog deteta, a čak i smrtne slučajeve to znači da ne treba dovoditi nikoga u rizik", navela je doktorka Jelena Zajeganović Jakovljević.

Doktorka naglašava da decu koja iz zdravstvenih razloga ne mogu da budu vakcinisana štite drugari koji su uredno vakcinisani i apelovala na sve roditelje da ako imaju zaostatak u vakcinaciji, da vakcinišu svoju decu jer nakon povratka dece u kolektiv neke infekcije mogu da naprave ogromne probleme poput morbila 2017. i 2018. godine. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар