Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta

UNIVERZITET u Beogradu pao je za stotinu mesta na u četvrtak objavljenoj Šangajskoj listi. Prošle godine naša najstarija visokoškolska ustanova bila je ranigirana među 400 najboljih, a sada smo u grupi između 400. i 500. mesta. Na listi je i ove godine najviše američkih univerziteta, a slede ih kineski i britanski. Pre tri godine Univerzitet u Beogradu je bio na 298, a 2017. godine na 284 mestu. Posle dve godine provedene u društvu 300 najelitnijih visokoškolskih ustanova u svetu, lane je pao na 302. mesto. Lista najboljih je ove godine proširena sa 500 na 1.000, pa se među njima našao i Univerzitet u Novom Sadu, i to u grupi između 900. i 1.000 mesta. I prošle godine su bili tu, ali je lista objavljivana samo za prvih 500. Profesor dr Ivanka Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže, za „Novosti“, da se očekivao pad našeg najstarijeg univerziteta na Šangajskoj listi, ali da je veliki uspeh biti među top 500 visokoškolskih ustanova u svetu. – Razni faktori utiču na rangiranje i vezani su za performanse samog univerziteta, ali na to utiče i ono što druge zemlje čine kako bi unapredile svoj položaj – kaže naša sagovornica. – Broj citiranih radova, kao i najcitiraniji istraživači, takođe su bitan faktor položaja. Za malu i skromnu zemlju kao što je Srbija, mesto među 500 najboljih je svakako dobar rezultat. Prof. Popović smatra da će novi zakoni o nauci i visokom obrazovanju uticati na stvaranje bolje atmosfere u nauci. Ovo je samo dokaz, smatra ona, da imamo odličan naučni potencijal i da je potrebna samo malo bolja podrška države. I prof. Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta UB, smatra da je veliki uspeh biti u 500 najboljih: – Ovo je zaista važan rezultat. UB se prvi put našao među najboljima i u oblasti mašinstva. – Važno je na kom smo mestu i treba da se trudimo da budemo bolje rangirani, ali ovaj uspeh nikako ne treba potcenjivati. Šangajska lista obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta, a na plasman utiče naučni rad. Upravo je zbog manjka značajnih radova i smanjenja broja citata naš univerzitet zabeležio ovako veliki pad. – Jedan od ključnih razloga za lošiju poziciju UB je to što više nema nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih na svetu, a taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta – kažu u Ministarstvu prosvete. Navode i da smo lošije pozicionirani i zato što nemamo radove u dva najprestižnija časopisa, ali dodaju da se prema broju radova u časopisima sa SCI i SSCI liste, kotiramo odlično. Iz Ministarstva poručuju i da rezultati ukazuju da je potrebna ozbiljna reforma visokog obrazovanja i nauke, te da su velike korake već učinili i da očekuju da oni narednih godina pozitivno utiču na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi. Profesor dr Ivanka Popović, rektor Univerziteta u Beogradu LjUBLjANA ISPALA IZ 500 PRVI na Šangajskoj listi je Harvard, slede ga Stenford i Kembridž. Među prvih 100 nema nijedne istočnoevropske. Zagrebački univerzitet se vratio u društvo od 400. do 500. mesta, dok je Ljubljanski univerzitet pao ispod 500. mesta.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike