UGLEDNI PROFESOR MEDICINE U RUSIJI TVRDI: Bliži se doba bez neizlečivih bolesti!

MOSKVA – OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ KADA se 2022. godine u Moskvi na kongresu okupi svetska medicinska elita, na skupu o patologiji, vodeći organizatori biće dva naša profesora – dr Sergej Boljević, sa Moskovskog medicinskog fakulteta, i dekan Medicinskog fakulteta iz Kragujevca prof. dr Vladimir Jakovljević. Ugledni profesor medicine u Rusiji Sergej Boljević (54) baš ovih dana dobio je od svojih kolega veliko priznanje: njegova katedra Patologija čoveka proglašena je u 2018. najboljom među 140 njih na Prvom moskovskom državnom medicinskom univerzitetu „I. M. Sečenov“. – Za studije medicine u Moskvi se nisam opredelio slučajno. Otac Branko bio je ugledni lekar i profesor u Podgorici. On je bio jedan od prvih ljudi koji se bavio ekologijom u Crnoj Gori. Očevim stopama krenuli smo moj mlađi brat Saša i ja i kao odlični studenti završili smo medicinu u Rusiji. Moja supruga Marija je takođe lekar, kao i starija ćerka Stefani, koja se bavi problemima dijabetesa. Jedino je mlađa ćerka Dijana odlučila da se bavi društvenim naukama i želja joj je da jednog dana bude novinar – kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“ dr Sergej Boljević. * Koliko je bilo teško studirati u bivšem SSSR, došli ste iz tadašnjeg Titograda, a za vama i brat i sestra? – Stigao sam u Moskvu 1983. godine. U Titogradu sam bio odličan đak, a kasnije i student, tako da mi učenje nije bilo problem. Brzo sam naučio i jezik, stanovao sam u studentskom domu i živeo vrlo skromno. Ali imao sam jasan cilj i ništa me nije moglo sprečiti da realizujem planove. Medicinu sam završio 1989. sa „crvenom diplomom“, imao sam sve odlične ocene i već 1991. sam specijalizovao internu medicinu. Inače, devedesete godine su bile veoma teške jer se raspao SSSR, a zatim i Jugoslavija. Tada sam već bio oženjen i imao sam dete, ali bez obzira na materijalne probleme, nisam odustajao od cilja. PROČITAJTE I: Lečićemo rak kao kijavicu * Kako ste dospeli u naučne vode i dogurali do doktora medicinskih nauka i šefa katedre za patologiju? – Još dok sam bio student primetila me je profesorka dr Ina Grigorijevna Daniljak, jedan od najboljih pulmologa u Rusiji, i rekla mi: „Ti treba da se baviš naukom, to je tvoja budućnost“. Dovela me je u laboratoriju profesora Aleksandra Haritonoviča Kogana, koji je poznat patofiziolog ne samo u Rusiji, nego i u svetu. Bilo je to u septembru 1988. i od tada je laboratorija za mene druga kuća. Doktorirao sam 1995. u 31. godini i postao najmlađi doktor medicinskih nauka u Rusiji. To su bile teške godine, jer nauka gotovo da nije dobijala finansijsku podršku, ali mi smo nastavili da radimo. VOLIMO SVOJU ZEMLjU I POSLE raspada Jugoslavije, prof. Boljević je ostao u dobrim odnosima sa prijateljima i kolegama iz raznih krajeva bivše države. – Nas su otac i majka vaspitavali da volimo svoju zemlju i poštujemo dobre ljude. Poreklom sam iz Zete, ali sam rođen u Zagrebu, septembra 1964. godine. Otac je tamo studirao i upoznao moju majku Branku, koja je umetnik – kaže Boljević i dodaje da otuda ima prijatelje širom Balkana. * Dolaskom predsednika Putina na čelo Rusije, situacije se i u nauci promenila nabolje…. – Vrlo brzo, zahvaljujući Putinu, povećano je finansiranje nauke, osetno su rasle i naše plate na univerzitetu. Inače, naš univerzitet je ušao 2015. godine u program po kojem ga ruska vlada specijalno finansira za naučna istraživanja. Bio je to moćan impuls da se intenziviraju naučna istraživanja, objavljuju radovi, uspostavljena je saradnja sa laboratorijama i univerzitetima u drugim zemljama sveta. * Prvi ste dokazali važnu ulogu slobodnih radikala u patogenezi bolesti organa. U čemu je značaj ovog otkrića za pacijente? – Kad su slobodni radikali u normali, oni koriste organizmu, ali čim ih je znatno više, gde god se pojave, naprave oštećenja. Slikovito rečeno, to je kao kad artiljerija počne da ubija ne samo protivničke, već i svoje vojnike. Oštećujući ćelije slobodni radikali utiču na pojavu bronhijalne astme, infarkta miokarda, dijabetesa… Globalno povećanje ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do smanjenja zaštitnih snaga organizma, a posledice su „širenje“ starih i pojava novih bolesti. Naučnici s pravom upozoravaju da je krajnje vreme da se svet ozbiljno pozabavi ekologijom. * U Moskvi će se 2022. godine održiti deveti svetski kongres o patologiji. Šta bi on trebalo da donese nauci? – Mi smatramo da naša oblast odnosno patofiziologija može da doprinese ne samo povećanju kvaliteta medicinske pomoći stanovništvu, već i podizanju efikasnosti preventivnih mera u sprečavanju bolesti. Svedoci smo velikog tehnološkog progresa koji se odrazio i na medicinu. Stvara se tehnološka platforma za otkriće i proizvodnju novih lekova, razrađuju se novi načini lečenja i dijagnostike. Želimo da u Moskvu dovedemo oko 5.000 uspešnih lekara iz celog sveta. Naravno da će mi biti posebno drago da na kongres dođu lekari iz bivših jugoslovenskih republika. Moskva je otvorena za saradnju, jer nauka mora da bude internacionalna, da se razmenjuju znanja. PROČITAJTE I: Novi tretman za rak jajnika i pluća * Koliko će biti potrebno vremena da ruska farmacija započne proizvodnju svojih, originalnih lekova? – Zbog zategnute međunarodne situacije, u Rusiji se sada ulažu napori da domaća farmaceutska industrija proizvodi što više raznih lekova, kako se ne bi zavisilo od uvoznih. I Rusija će, kao što je to uradila Kina, intenzivno krenuti u istraživanja. Treba očekivati da se veliki skokovi i napredak postignu u imunologiji, dakle, u borbi protiv raka. * Šta je potrebno da bi se poboljšala naučna saradnja Rusije i zemalja sa prostora bivše Jugoslavije? – Dobra volja i ozbiljan rad pre svega. Sprovodim zajednička istraživanja sa Univerzitetom iz Pitsburga, konkretno sa tamošnjim profesorom Valerijanom Kaganom. Moja katedra odlično sarađuje i sa Univerzitetom u Kragujevcu i profesorom dr Vladimirom Jakovljevićem, dekanom tamošnjeg Medicinskog fakulteta. Ove godine smo uspeli da otvorimo novu laboratoriju sa profesorom Kaganom iz SAD. Profesor Jakovljević takođe dolazi u Moskvu i drži predavanja na mojoj katedri. Njegovu visoku profesionalnost i znanje mi u Moskvi visoko cenimo.UGLED PROFESOR Boljević je do sada objavio 250 knjiga i 350 naučnih radova, od čega 300 u Rusiji, a 50 u inostranstvu. Koliko je velik njegov ugled među kolegama, dokaz je i to da su ga predložili za akademika Ruske akademije nauka. * Koliko će vremena proći da Rusija dostigne sadašnji cilj da prosečni vek bude 80 godina? – Da bi se postigao taj cilj, mora se poboljšati ne samo zdravstvena zaštita, već i građani moraju da imaju odgovorniji odnos prema vlastitom zdravlju. Danas su ruske medicinske ustanove daleko bolje opremljene nego ranije, pa su stvoreni i kvalitetniji uslovi za ranu dijagnostiku. * Tvrdite da ljudski vek može da se znatno produži, jer će se u budućnosti koristiti „ciljani lekovi“. – U bližoj budućnosti, zahvaljujući biotehnologiji, najrasprostranjenije genetske bolesti moći će da se dijagnostikuju pomoću testova. Razrađuju se nove metode lečenja na osnovu terapije na nivou gena i ćelija. Naučnici obećavaju da će se mnoge vrste raka, zatim Parkinsonova i Alchajmerova bolest, lečiti genskom i ćelijskom terapijom. Budućnost farmaceutske industrije je da proizvodi medikamente sa ciljanim dejstvima i malom toksičnošću. Zaista treba da nas raduje to što će se zahvaljujući novim biotehnologijama jednog dana lečiti i one bolesti za koje se danas smatra da su neizlečive. Ali, istovremeno, ne sme se dopustiti da se nova znanja primene u bioterorizmu. Svaka zloupotreba takvih znanja nanela bi veliku štetu. * U Rusiji se sve više govori o povezivanju nauke i biznisa. – Stvaranje snažne naučnoistraživačke i tehnološke baze moguće je samo uz blisku saradnju nauke, države i privrede. Tim putem su do uspeha došli u SAD i Japanu. Pojednostavljeno rečeno, naučnici treba da realizuju svoja otkrića u saradnji sa privredom. Jasno je da za inovacije i istraživanja nije dovoljno samo znanje već se mora uložiti novac. Na primer, u Rusiji se daleko otišlo u eksperimentima stvaranja veštačke kože, uzgajanja organa iz ćelije bolesnika i u mnogim drugim. ZVEZDA I BUDUĆNOST – KAO deca, brat Saša i ja smo bili vatreni navijači Crvene zvezde. Navijali smo i za Budućnost, ali nam je Zvezda bila glavna. I sada volim da pogledam dobru utakmicu. Raduju me uvek uspesi naših sportista. Nažalost, sada u fudbalu nemamo jakih klubova jer novac odlučuje koliko će dobar biti tim. Mnogo je stvari zbog kojih se s velikom nostalgijom setim Jugoslavije.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike