Udarnici su izgradili SFRJ, a gde su danas?

Uz kolo i akcijaške pesme ponovo su se okupili udarnici iz čitave Jugoslavije pre tri meseca u Novom Pazaru i prisećali nekadašnjih akcija.

Od pruge Brčko-Banovići, preko mosta "Gazela“ do Partizanovog stadiona.

I baš svih akcija danas se seća Slobodan Ristanović. Sa 16 godina pobegao je od kuće, i narednih pet gradio Novi Beograd.

"To je bila močvara, talasa se, barice, trava, žabe, komarci, pijavice… Nema nikoga na tom prostoru, sve je to bila močvara i pesak. I najveći deo posla je bio na početku da se naspe čitav teren“, seća se nekadašnjeg Novog Beograda dr Slobodan Ristanović iz Odbora veterana graditelja Beograda.

Danas je jedan od najstarijih akcijaša. Napisao je i knjigu gde je na hiljadu strana sabrao sve radne akcije u nekadašnjoj Jugoslaviji.

"Mi smo jedva čekali da idemo na akcije, jer je radno vreme bilo od šest ujutru do trinaest časova. A onda nastaje sportski, kulturni život, do duboko u noć“, prepričava nekadašnje akcije Ristanović.

Od aprila do novembra omladina iz svih krajeva radila je i gradila Jugoslaviju.

Palata "Srbija", Studentski grad, hotel "Jugoslavija"… samo su neke od građevina koje su akcijaši izgradili na Novom Begradu. Procenjuje se da je za četiri decenije Jugoslaviju gradilo čak dva miliona mladih akcijaša.

Da bi nastale bolnice, pruge, škole, mostovi, akcijaši su utrošili čak 130 miliona dobrovoljnih radnih sati.

Vojska i radne akcije – životne škole 

Privilegovanih nije bilo, pa se tako i Titova unuka seća te 1972. kada je gradila prugu Beograd-Bar.

"Deda tada nije znao jer sam ja pitala moje na poslu, a mislim da on čak tada nije bio u Beogradu. Posle je saznao i bio je zadovoljan i on je smatrao radne akcije kao školu, pored redovne škole, druga životna škola su radne akcije, manja životna škola, a treća je vojska. Svi ti moji novonastali drugovi i drugarice koje sam tamo stekla, oni su sasvim normalno na mene gledali“, svedoči Zlatica Broz.

A može li mala životna škola ponovo da oživi, RTS je pitao Savez Udruženja omladinskih radnih akcija.

"Najpre smo radili jedno veliko istraživanje, zastupljeno je preko 700 srednjoškolaca i studenata iz raznih gradova iz Srbije. Dobili smo rezultat da je oko 15 procenata potpuno nezainteresovano za radne akcije. Potom da je preko 20 odsto, čini mi se 22 odsto motivisano, želi i voli ili je već učestvovalo u bilo kom dobrovoljnom radu i već zna šta znači taj osećaj uraditi nešto za nekoga, a onaj ostatak je neutralan jer nije obavešten, jer ne zna, jer nije učestvovao", ukazuje Jelena Krstić Ranđić iz Saveza Udruženja omladinskih radnih akcija.

Okolnosti su se promenile pa su tako pred novim generacijama akcijaša i novi izazovi. Zato su uglavnom usmereni na čišćenje parkova i jezera, pošumljavanje, ozelenjavanje, sređivanje životne sredine. Ono što dele sa starim dobrovoljcima je akcijaški entuzijazam i neizostavna pesma.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike