U Srbiji 0,01 odsto električnih automobila, kako povećati njihov broj

U prethodnih sedam godina u Srbiju je uvezeno 601 čisto elektro vozilo – polovno. Samo u prethodnoj registrovano je 113 električnih vozila – 71 putničko, 41 – lako komercijalno. I to je za trećinu više nego u 2020. – porast je očigledan, ali ipak nedovoljan.

"Imajući u vidu informacije koje dobijamo od kolega iz Evrope koji se bave elektrifikacijom voznog parka, dakle, i oni se susreću sa istim problemima, vezanim za infrastrukturu, postavljanjem i brojem samih punjača. Subvencijom ne bežimo mnogo kada je u pitanju cifra koju država odvaja za električno vozilo i kupovinu novih vozila. Vodeće zemlje imaju šest, sedam hiljada, a mi dajemo pet hiljada subvencija za kupovinu", navodi Zorana Đorić sa portala vozimnastruju.rs.

Iz ministarstva zaštite životne sredine navode da su sva ovogodišnja sredstva za subvencionisanje, utrošena, i da su zbog velikog interesovanja bila uvećana u odnosu na godinu pre.

"Tražnja je uveliko premašila planiranih 150 miliona dinara, pa je resorno ministarstvo odvojilo dodatna sredstva iz budžeta kako bi podržalo kupovinu električnih i hibridnih vozila. Ukupan broj subvencionisanih vozila u ovoj godini je 625", navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Pored subvencija, evropski vozači e-automobila imaju besplatan parking, umanjeni porez i eko-takse, besplatno korišćenje punjača.

"Ono o čemu mi razmišljamo, a to je da cena putarine za električne automobile bude niža, kao što ćemo kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji na koje se takođe čeka, obavezati sve investitore da ubuduće svako treće parking mesto u garažama bude prilagođeno za punjenje električnih automobila", navodi Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Lokalne samouprave naredne godine trebalo bi počnu postavljanje punjača na lokalnim putevima. Cilj – bezbednija vožnja i čistija životna sredina.

"Upravo prelazak na zelenu energiju i korišćenje električnih automobila jeste jedan od načina za smanjenje zagađenosti životne sredine. Posebno mogućnost korišćenja softvera koji prepoznaju znakove koji prepoznaju prepreke na putu, koji prepoznaju pešake, značajno će doprineti unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a prvenstveno vozača i njima će omogućiti lakšu vožnju i bezbedniju", napominje Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Đorićeva ukazuje da statistike kažu da korisnici električnih vozila u privatnom vlasništvu u 80 odsto slučajeva koriste lično svoje kućne punjače ili utičnice, jer i ovaj auto može da se puni na monofaznu utičnicu, ne treba dodatna oprema.

"Dakle ako uzmemo da je cena od 30 do 120 dinara po kilometru onda je lako izračunati koliko mi napravimo uštedu prema tome koliko prelazimo kilometara", dodaje Đorićeva.

I dok se čeka 2024. kada bi Stelantis u Kragujevcu trebalo da počne proizvodnju električnih automobila, na svetskom tržištu bitku vode Amerikanci, Kinezi, Nemci. Sledeće godine, prema najavi predsendika Turske, na putevima širom sveta biće i njihov električni automobil TOGG.

"Kada pogledate po procenama evropske unije, preko 70 odsto zagađenja dolazi sa drumova i efekat staklene bašte se najviše pravi zbog drumova, i zato između ostalog u Evropskoj uniji insistiraju da do 2030. godine dupliraju broj kilometara koloseka železničkih pruga, prebacivanje teretnog saobraćaja na železnice i sve više električnih automobila tako da je to nešto što ćemo mi pratiti jer mi smo deo Evrope", ističe Vesić.

U Srbiji trenutno ima oko 150 punjača za električne i hibridne automobile, na auto-putevima je instalirano osam, a ostali su na parkinzima tržnih i turističkih centara, hotela, na benzinskim pumpama.

Od 2.2 miliona registrovanih vozila u našoj zemlji 1.400 su hibridni, a 102 čisto električna automobila. Očekuje se da će u Srbiji do 2040. biti oko 300.000 električnih automobila.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike