Treba li sezonski radnici da strahuju za svoja prava

Srbija nema dovoljno sezonske radne snage u mnogim delatnostima. Zbog toga je zakonodavac proširio dejstvo zakona sa poljoprivrede na fizičke poslove na građevini, u ugostiteljstvu, turizmu, na poslove čišćenja stambenih zgrada, pomoć u kući, čuvanje dece i starijih.

Radnici mogu da rade do 15 dana mesečno bez pisanog ugovora o radu, ali je poslodavac obavezan da im preda pisano obaveštenje o njihovim pravima.

U Savezu samostalnih sindikata smatraju da je zapošljavanje bez ugovora o radu protivustavno i nelegalno i upozoravaju da će tako država smanjiti svoje prihode.

"Sigurno da je rad na crno, s tim što se strašno smanjuje prinos u budžete lokalne samouprave i RS na ime poreza i doprinosa", kaže Duško Vuković iz Samostalnog sindikata.

U pisanom odgovoru Ministarstva rada kažu da je prethodni zakon o zapošljavanju sezonske radne snage, koji dozvoljava usmeni ugovor o radu dao dobre rezultate. Tvrde i da je zamena teza da se smanjuje prihod u budžetu, baš suprotno – da će i neprijavljeni radnici početi da plaćaju doprinose.

U čiju je korist novi zakon

Neki pravni stručnjaci smatraju da je novi zakon nepotreban jer povećano zapošljavanje reguliše i postojeći zakon. Oni ističu da svaki član ide na štetu radnika a u korist krupnog kapitala.

"Nemaju pravo na ograničeno radno vreme i prekovremeni rad, plaćeno odsustvo i na sudsku zaštitu. Taj radnik ne može da se obrati sudu tj. pokrene radni spor pred sudom i da tuže za nezakonit otkaz. Nema regresa i otpremnine", navodi dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Poslodavci tvrde da se zakon odnosi samo na povremeno angažovanje radnika a ne zapošljavanje, kao i da sadrži brojna poboljšanja. Prvo je da angažovani radnici ne gube pravo na postojeće prihode od države, kao što su: naknada za slučaj nezaposlenosti, penzija, dečji dodatak.

"Znači da nastave da primaju te iznose od države bez obzira što su angažovani po ovom osnovu i zabrana ograničenja rada kod drugih poslodavaca što postojeći zakon nije imao. Dakle ovde je pravna zaštita predviđena i pred Agencijom za mirno rešavanje sporova što važećem zakonu nije bio slučaj", ukazuje Jelena Jevtović, pravni savetnik Unije poslodavaca.

Ko će to da kontroliše 

Teško će inspektori moći da kontrolišu da li tako zaposleni rade dozvoljenih 15 dana ili ceo mesec, jer ih nema dovoljno – jedan inspektor proverava nekoliko hiljada firmi, tvrde sindikati.

Zameraju i da zakon dozvoljava povremeno angažovanje stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, koji su, kažu, nelojalna konkurencija domaćim radnicima.

Iz Ministarstva rada su nam odgovorili da su do sada stranci u velikom broju radili na crno i nisu plaćali nikakve poreze i davanja, te da će se ovim rešenjem oporezovati i angažovanje stranaca što će, s jedne strane poskupeti njihov rad, ali će i rešiti pitanje njihovog nelegalnog rada.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар