Svilanović: Region da bolje odgovori na klimatske izazove

Građani Zapadnog Balkana već osećaju konkretne posledice klimatskih promena i potrebno je da zemlje regiona ulože više u borbu protiv klimatskih promena, izjavio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović. On je to rekao na sastanku u okviru međunarodne konferencije COP23 u Bonu, na kojoj je usvojena Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na Zapadnom Balkanu, prenosi „Dojče vele“, navodeći da su predstavnici vlada zemalja ovog regiona tom prilikom izrazili spremnost za veću regionalnu saradnju. „Stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži je nego u nekim drugim delovima sveta. U poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla je za 1,2 stepena, a krajem veka očekuje se porast od četiri stepena. Građani Zapadnog Balkana već osećaju konkretne posledice“, rekao je Svilanović.PROČITAJTE JOŠ: Merkel: Sve zemlje da se bore protiv klimatskih promena Prema njegovim rečima, godišnje istraživanje mišljenja javnosti i privrednika „Balkanski barometar 2017.“, koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju, pokazuje da 73 odsto građana regiona vidi klimatske promene kao problem, što predstavlja dalji rast tog trenda zabeleženog 2015. godine. „Čak 77 procenata privrednika u Jugoistočnoj Evropi kaže da su već preduzeli određene mere da umanje štetan uticaj na životnu sredinu“, navodi Svilanović.PROČITAJTE JOŠ: Izveštaj: Dokazi o globalnom zagrevanju su jači nego ikad On naglašava da je ovo pravi trenutak koji bi trebalo iskoristiti da se utvrde i realizuju zajedničke aktivnosti koje bi pratile sprovođenje ambicioznog, regionalnog višegodišnjeg Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor (MAP REA) u ekonomijama Zapadnog Balkana, u oblasti trgovine, investicija, mobilnosti i digitalne integracije, od kojih svaka obuhvata i ekološku dimenziju. Svilanović je podsetio da su zemlje regiona često zaokupljene visokom politikom, pa teme važne za kvalitet života i zdravlje građana, poput zaštite životne sredine i klimatskih izazova, ne nailaze na dovoljno pažnje. On navodi da prilagođavanje evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine jeste skupo, ali naglašava da postoje dostupni fondovi i da se to ulaganje na kraju isplati. „Potrebno je uložiti više u borbu protiv klimatskih promena, čije negativne posledice utiču na bruto društveni proizvod u regionu, a sve kako bi se smanjilo investiranje u saniranje posledica poplava, suša i drugih vremenskih nepogoda“, zaključio je Svilanović. Na sastanku u Bonu, u kojem rano jutros završena međunarodna konferencija o klimi COP23, razgovaralo se o sprovođenju Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, doprinosu ekonomija Zapadnog Balkana zaštiti okoline, kao i o tome kako da region na odgovarajući način odgovori na neizbežne klimatske promene i da im se prilagodi. U usvojenoj Deklaraciji o ekološkom i klimatskom delovanju na Zapadnom Balkanu poziva se na jačanje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, kao i odgovora na klimatske izazove koji predstoje u budućnosti, zaključuje nemačka medijska kuća.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike