SVETSKA BANKA: Srbija po indeksu ljudskog kapitala iznad regiona

Dete koje se danas rodi u Srbiji dostići će 76 odsto svog punog potencijala sa 18 godina, prema novom Indeksu ljudskog kapitala (Human Capital Index, HCI) koji je razvila i predstavila Grupa Svetska banka na zajedničkoj Godišnjoj skupštini sa MMF-om, koja se održava na Baliju. Novi indeks ljudskog kapitala Svetske banke meri koliko zemlje gube u pogledu ekonomske produktivnosti nedovoljnim investiranjem u svoje ljude. Po ovom indeksu za 2017. godinu, Srbija je pozicionirana iznad proseka za region i za grupu kojoj pripada po dohotku, saopštila je Kancelarija Svetske banke u Beogradu.PROČITAJTE JOŠ: Đorđević sa predstavnicima Svetske banke: Sve radimo u korist majki Ljudski kapital – znanje, vešne i zdravlje koje ljudi akumuliraju tokom žota – bio je ključni faktor zaslužan za stope stabilnog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva u velikom broju zemalja u 20. veku, naročito u Istočnoj Aziji. „Ljudski kapital često je jedini kapital koji poseduju najsiromašniji,“ rekao je predsednik Grupe Svetske banke Džim Jong Kim.PROČITAJTE JOŠ: Svetska banka: Srbija lider u reformama za privlačenje investicija Prema njegovim rečima, ljudski kapital je ključni faktor podsticaja održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta, ali investiranje u zdravstvo i obrazovanje nije dobilo pažnju koju zaslužuje. „Ovaj indeks stvara direktnu vezu između poboljšavanja ishoda u zdravstvu i obrazovanju, produktivnosti, i ekonomskog rasta. Nadam se da će zemlje podstaći da hitno reaguju i investiraju više i delotvornije u svoje ljude“, naglasio je Kim. Grupa Svetska banka razvila je indeks HCI za 157 zemalja kako bi se izmerio doprinos ljudskog kapitala produktivnosti sledeće generacije radnika. Indeks HCI se sastoji iz pet pokazatelja: verovatnoća da se doživi peta godina života; očekivani broj godina školovanja; harmonizovani rezultati na testovima kao mera kvaliteta učenja; procenat 15-ogodišnjaka koji će doživeti starost od 60 godina; i udeo dece koja ne zaostaju u rastu. Indeks HCI odražava produktivnost deteta rođenog danas kao budućeg radnika, u odnosu na produktivnost kakva bi mogla da bude ukoliko bi on ili ona imali besprekorno zdravlje i potpuno, visokokvalitetno obrazovanje, na skali od 0 do jedan , pri čemu je jedan najbolji mogući rezultat. Rezultat zemlje od 0,5, na primer, znači da se pojedinci – i zemlja u celini – odriču polovine svog budućeg ekonomskog potencijala. Ukoliko se obravčun vrši za period od 50 godina, to podrazumeva velike ekonomske gubitke: niži rast BDP-a za 1,4 odsto godišnje. Prema indeksu ljudskog kapitala, 99 od 100 dece rođene u Srbiji će doživeti 5. rođendan i očekuje se da dete koje sa četiri godine krene u predškolsku ustanovu završi 13,4 godine školovanja do 18. rođendana. Harmonizovani rezultati na testovima, koji mere kvalitet učenja – za Srbiju iznose 521 na skali na kojoj 625 predstavlja visoko postignuće, a 300 predstavlja minimalno postignuće. „Iako Srbija s pravom može da se ponosi ovim rezultatima, postoji još puno prostora za dalje poboljšanje“, kaže Stiven Ndegva, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Važno je da se ne upadne u zamku samozadovoljstva pošto može još dosta toga da se uradi. Na primer, poslednji dostupni podaci PISA testiranja pokazuju da se 40 odsto učenika u Srbiji smatra funkcionalno nepismenim u matematici, a oko 30 odsto je funkcionalno nepismeno kada je reč o čitanju“, naveo je on. Pored toga, pristup obrazovanju u ranom detinjstvu daleko je od cilja EU za 2020. godinu koji predviđa 95 odsto dece upisane u predškolske ustanove u uzrastu od četiri godine. I dalje postoje marginalizovani segmenti stanovništva, kao što su Romi, koji ostvaruju značajno niže rezultate u školskom sistemu. U njihovom slučaju obrazovni sistemi ne deluju kao faktori koji podstiču društvenu mobilnost, već reprodukuju društvene nejednakosti, navodi se u saopštenju Svetske banke.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike