Šume Srbije se suše zbog „stresa“

Ratko Ristić učestvuje na međunarodnom skupu stručnjaka zemalja centralne i istočne Evrope i Kine "16+1" u Klubu poslanika u Beogradu. Na tom skupu se razgovara o problemima u vezi sa klimatskim promenama u svetu, nestajanju šuma i razvoju drvne industrije.

Pistić je istakao da u ovom trenutku postoje velike površine šuma u Srbiji koje se suše "zbog stresa", odnosno, povećanja prosečne godišnje temperature vazduha.

Ocenjuje da Srbija može mnogo da nauči od stručnjaka iz Kine jer je ta zemlja, kaže, jedan od svetskih lidera u procesu prilagođavanja na efekte klimatskih promena i prevenciju klimatskih katastrofa.

"Srbije je mala zemlja na svetskoj mapi ali problemi kojima smo izloženi su veoma veliki i Srbija je paradigma globalnih problema", napominje Ristić za Tanjug.

Na skupu su predstavnici 16 zemalja i Kine predstavili probleme sa kojima se njihove zemlje susreću usled klimatskih promena, a šumarstvo je ocenjeno kao jedno od najvažnijih mera za ublažavanje efekata ovih promena.

Kako razvijati drvnu industriju? 

Osnovno pitanje za stručnjake na skupu je i kako razvijati globalnu drvnu industriju, a ne ugrožavati prirodu i kako da 5.000 firmi u našoj zemlji iz ovog sektora nastavi da se razvija ali bez uticaja na prirodno okruženje.

"Srbija, posle tranzicionih dešavanja, ima industriju drveta kao jednu od najvitalnijih grana privrede koja zapošljava 30.000 ljudi i prihoduje više od milijardu evra", rekao je Ristić.

Zbog ubrzanog razvoja ovog privrednog sektora u našoj zemlji, kaže Ristić, kineske kompanije su zainteresovane za ulaganje u drvnu industriju, a godinama unazad naša kvalitetna stabla putuju u Kinu.

"Pored tradicionalnih tržišta Severne Amerike, Rusije i područja Balkana, Srbija je veoma zanimljiva za kineske kompanije koje ovde kupuju vrlo kvalitetno drvo i prerađuju vrhunske proizvode u svojim kompanijama i širom sveta", objašnjava dekan Šumarskog fakulteta.

Pitanja kako da se koriste šume u Srbiji, a da se ne napravi šteta i podrži razvoj industrije drveta, a građanima obezbedi svake godine dovoljna količina drveta za ogrev, biće tema i narednih godina za stručnjake za klimatske promene.

Zato, kaže Ristić, predlaže se, pre svega, bolja organizacija nadležnih institucija, odgovorniji odnos pojedinaca prema šumama kao i promena niza zakona te brži "uvoz" savremenih pozitivnih iskustava i znanja iz sveta.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike