Šta se dobija kada svoje domete ukrste veštačka inteligencija i biotehnologija

Ovaj Centar se nalazi u okviru Kancelarije za IT i E-upravu. Jedan je 16 koliko ih je osnovao širom sveta, treći u Evropi, a prvi u region. Napravili su prvi korak – potpisali su sporazum sa Institutom za molekularnu genetiku.

 "Danas je potpisan sporazum između Jelene Begović, direktorke Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i direktora Kancelarije za IT i E-upravu Mihajla Jovanovića sa idejom da se Institutu omogući pre svega infrastruktura kako bi lakše i brže mogli da rade i obavljaju svoju osnovnu delatnost", navodi Bojovićeva.

Institut generiše velike količine biomedicinskih podataka koji su svima nama značajni – značajni su našim lekarima, pacijentima, i oni sada te podatke koriste i drže kod sebe u okviru Instituta. Ono što će sporazum omgućiti je infrastruktura koja će omogućiti da se ti podaci nalaze i u držvnim data centrima i da njima mogu kasnije pristupati i drugi naučnici, lekari, pacijenti ako su u pitanju njihovi podaci

Ukazuje da će se sve to uraditi na siguran način. 

"Sa obzirom na to da se radi o državnom data centru obezbediće se autorizovani pritup ovim podacima", objašnjava Bojovićeva.

Spajaće se nauka, privreda i medicina.

"Centar je osnovan sa idejom da se bavi sa dve ključne oblasti – jedna oblast je razvoj biotehnologije, a druga oblast je upotreba veštačke inteligencije u biomedicini. Naravno spajaćemo sva tri sektora društva jer zajedno jedino možemo da prepoznamo koji su to tehnološki napretci i kako te nove tehnologije da iskoristimo kako za dobrobit građana tako i celokupnog društva", objašnjava Bojovićeva.

Biće dostupna, dodaje ona, različite vrste lečenja – upotreba genetike kako bi se uradila neka preventivna medcina, potencijalne bolesti od kojih možete da bolujete ili brza dijagnostika retkih bolesti ili ćelijska terapija.

"To su različite grane biomedicine koje će se paralelno razvijati pre svega zahvaljujući sklopu informacionih tehnologija i biologije i medicine koje zajedno mogu darešavaju probleme", navodi Bojovićeva.

Na pitanje gde će se sve upotrebljavati biotehnologija i veštačka inteligencija navodi da će se pre svega koristiti u dijagnostici.

"Ukoliko ste se desetak godina lečili i imate laboratorijske podatke u poslednjih deset godina vaš lekar će teško da prođe kroz sve te podatke i da utvrdi neke pravilnosti ili nepravilnosti u tim rezultatima. Ono što nam omogućavaju informacione tehnologije jeste da taj lekar na klik dobije informaciju, krive, pogleda da li se neki vaš parametar u laboratoriji menjao ili ne i na osnovu toga brže i lakše zaključi da li potencijalno bolujete od neke bolesti", objašnjava Bojovićeva.

Ukazuje da se okreću personalizovanoj medicini – medicini po meri svakog pacijenta.

Na pitanje šta ovim centrom dobijaju građani Srbije, lekari, a šta država odgovara da će pacijenti brže doći do svoje dijagnoze, lekari će moći na klik da  pristupe podacima, a država efikasnije zdravstvo, a dugoročno i nova ulaganja u visoku tehnologiju. 

"Krajnja korist je pre svega efikasnije lečenje pacijenata, olakšava lekarima pristup ovim podacima i na kraju krajeva – efikasnije zdravstvo", ukazuje Bojovićeva.

Kako kaže, imaće saradnju sa ostalih 15 centara.

"Sa jedne strane ćemo od njih dobijati informacije, podatke koji su nam potrebni da bolje razumemo celokupno naučno i tehnološko okruženje, a sa druge strane ćemo kroz centar ćemo promovisati ono što mi radimo i time se bolje pozicionirati", objašava Bojovićeva.

Centar će okupljati naučnike, istraživače, predstavnike države, industrije, civilnom društva.

"U centru će pre svega raditi molekularni biolozi, bioinformatičari, informatičari, ljudi koji koji se dugo bave ovim temama", zaključila je Bojovićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike