Šta nam donosi dualno obrazovanje?

„DOK uče teoriju, đaci u kompanijama u praksi prolaze i potvrđuju sve ono što su pročitali u udžbenicima“. Da li je to pojednostavljeno dualno obrazovanje, jedna od glavnih tema u našim medijima u proteklom periodu?Pročitajte još: Dualno obrazovanje šansa za posao Tema jeste „goruća“ jer, sa jedne strane, privrednici već dugo ne kriju da mladi po završetku stručnih škola nemaju znanje koje je funkcionalno, dok sa druge strane mladi često govore da im poslodavci traže radno iskustvo koje po završetku školovanja oni nisu dobili. Čini se da dualno obrazovanje predstavlja izlaz iz ovog začaranog kruga i „miri“ jedne i druge. Jer, i jedni i drugi se slažu da je neophodno da đaci uče na licu mesta, u kompanijama koje rade po najboljim svetskim standardima. Reklo bi se, stoga, da je dualni model obrazovanja u interesu svih, i sistema obrazovanja i privrede, ali što je najvažnije – mladih ljudi, odnosno svih onih koji odmah po završetku stručnih škola žele da počnu da red.Pročitajte još: Austrijska podrška dualnom obrazovanju i digitalizaciji privrede Šta na to kažu oni koji su „na licu mesta“? Nataša Zečević, direktorka Tehničke škole „23. maj“ u Pančevu gde je otvoren novi obrazovni profil „Tehničar za preradu nafte i gasa“ i gde koncept dualnog obrazovanja već „živi“, kaže da postoje brojne prednosti ovog modela koji je u pančevačkoj školi napravljen u saradnji sa inženjerima NIS-a. „Kompanije će dobiti kadar koji odgovara specifičnim zahtevima posla, učenici će imati mogućnost da se zaposle posle završene škole, a nastavnici će unaprediti svoja praktična znanja i radiće sa decom koja su motivisana da uče“, objašnjava ona, dodajući da su Novim Zakonom o dualnom obrazovanju, škole i kompanije obavezane da bliže i bolje sarađuju. „Osnovni zadatak srednjeg stručnog obrazovanja je da osposobi učenike za rad. To je moguće samo uz pomoć kompanija koje treba jasno da postave standarde kvalifikacija. Na osnovu toga, škole i nastavnici tačno znaju šta su ishodi obrazovanja i šta jedan tehničar treba da zna, ume i može“, zaključuje Zečević. Ovo nije jedini primer na kojem NIS radi na obrazovanju mladih. Ova kompanija u saradnji sa Rudarsko-Geološkim fakultetom iz Beograda i Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu akreditovala je nekoliko smerova za potrebe biznisa u naftnoj industriji, dok je u Tehničkoj školi u Zrenjaninu otvoreno odeljenje trogodišnjeg obrazovnog smera „Rukovalac postrojenja u proizvodnji nafte i gasa. I Nikola Ćurčin, direktor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” iz Pančeva u potpunosti je saglasan da kompanije i obrazovni sistem trebaju da sarađuju. „Suština srednjeg stručnog obrazovanja je u primeni teorijskih znanja kroz vežbe i praktičnu nastavu. Kompanije su te koje će kroz svoja planiranja ljudskih resursa moći da koriste sistem srednjeg stručnog obrazovanja u skladu sa svojim potrebama i interesovanjima učenika“, navodi Ćurčin. Prema njegovim rečima, saradnja koju je ova škola ostvarila sa NIS-om u vidu praktične nastave, doprinela je kvalitetu obrazovanja, jer je rad u savremenim uslovima podstrek i za nastavnike i za učenike, što je doprinelo povećanju broja zainteresovanih učenika za stručne smerove. „Ove godine posle više od decenije, upisali smo čak sedam odeljenja, što je preko 200 učenika“ ističe Ćurčin.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike