Šta bi kod nas trebalo da se promeni pa da ne gubimo svakoga dana blizu 200 ljudi

Pre 35 godina u Zagrebu je rođen Matej Gašpar, koji je tog 11. jula 1987. godine proglašen petomilijarditim čovekom na planeti. Danas na planeti Zemlji živi blizu osam milijardi ljudi.

Svakoga dana na svet dođe 218.000 beba više nego što umre ljudi. U našoj zemlji, svakoga dana rodi se oko 170 beba, a umre više od 370 ljudi.

Demograf Danica Šantić, vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da je to uvek pitanje od kada je sveta i veka – ima li previše ljudi na planeti.

Dodaje da je jedan internet portal koji je vrlo posećen objavio pre mesec dana da smo dostigli osam milijardi i da svet kreće u novu eru, ali vrlo brzo su stigli demanti UN, rekli su da će se to desiti ili krajem 2022. ili početkom 2023. godine, praktično između sedmomilijarditog koji se rodio na Filipinima, ta jubilarna beba devojčica 2011. godine, čekali smo 11 do 12 godina da bismo dodali još jednu milijardu.

Neke prognoze, odnosno procene, na početku 21. veka bile su da ćemo duže čekati da svet dostigne osam milijardi ljudi, do 2028, kaže profesorka

"Međutim, porast svetske polulacije nije usporio, bez obzira na sve događaje u svetu, bez obzira na ratove i epidemije, porast svetskog stanovništva je usporen, ali zahvaljujući porastu broja stanovnika Afrike i u određenim azijskim zemljama, broj stanovnika i dalje raste", istakla je Šantićeva.

Dodaje da smo 1804. doživeli prvu milijardu, i onda smo sve brže i brže ulazili u taj demografski bum, 20. vek je vek stanovništva.

"Od 1960, kada je zabeležena treća milijarda, do danas porast broja stanovnika je bio brz, taj period zovemo period bebi-buma, procene su govorile da možemo očekivati brzi porast broja stanovnika, ali danas se javljaju stavovi da ćemo do 2050. godine živeti u ovakvom demografskom modelu, a onda kreće suprotni trend, opadanje na globalnom nivou, što bi se desilo prvi put u svetu da krene potpuno drugačiji trend, da nas ima sve manje", istakla je Šantićeva.

Šta doprinosi tome da nas ima sve manje

Kada se priča i o porastu i o padu broja stanovnika, Šantićeva kaže da ne postoje univerzalni razlozi.

"Kada smo pričali o porastu, pričali smo da je industrijska revolucija doprinela razvoju medicine, da je smanjena smrtnost dece, pronađene su vakcine, kažu da je razlog tehnološki napredak, treći navode druge faktore, a sa druge strane, za opadanja broja stanovnika navode se neki razlozi – preveliko iskorišćavanje resursa, klimatske promene, globalno otopljavanje, faktori izazvani kako antropogenim delovanjem tako i prirodnim faktorima", podvukla je ona. 

Prosečna ljudska starost u svetu je nešto veća od 30 godina, u našoj zemlji je 43,5 godina. 

Prema njenim rečima, svet je polarizovan, raste broj stanovnika u zemljama u razvoju, imamo demografsko starenje, dok je u Africi prosečna starost 19 godina.

Evropa ima najstarije stanovništvo. "Želimo da živimo što duže i kada smo na putu da produžavamo ljudski vek, nalazimo se pred izazovom, starenje je tema 21. veka, kao i imigracije, kako će se države i vlade svojim politikama suočiti sa mnogo većim brojem ljudi koji imaju više od 65 godina", kaže ona.

"U Srbiji, prema najnovijim podacima, oko 21 odsto je starijih od 65 godina, a 14 odsto onih koji su mlađi 18 godina, to je poređenje kako se kreću demografski trendovi, imamo sve manje lica koja se rađaju, a ljudi su sve stariji", navela je podatak.

Ponavlja da je u razvijenom svetu prosečna starost visoka, ide preko 40 godina, u zemljama u razvoju, u supsaharskoj Africi je taj pokazatelj najdrastičniji. Navodi zemlje južne Azije,  Indiju, Pakistan, koji je peta država po broju stanovnika u svetu, očekuje se da Indija brzo prestigne Kinu po broju stanovnika, tako da tu imamo rezervoar mladog stanovništva koje živi u južnoj Aziji.

Zatim postoje delovi kao što su Centalna Amerika gde je visok prirodni priraštaj i tu živi mlado stanovništvo.

Prenaseljenost – može li se kvantifikovati

Ne postoji jedan broj koji bismo mogli da izdvojimo, u nekim analizama na Geografskom fakultetu našli smo da su neki procenili da je to pet miliona u Srbiji, što je potcenjeno, za svet se govori tri milijarde, rekla je prof. Šantić.

"Beograd je prenaseljen, ima najveću gustinu naseljenosti, 18.000 stanovnika po kvadratnom kilometru na Vrčaru, Crna Trava jednog ili dva stanovnika po kvadratnom kilometru, retko naseljena opština", kaže ona.

Beograd je počeo da gubi stanovništvo, da prvi put nije zabeležen porast broja stanovnika u Beogradu između 2020. i 2021, što znači da je prenaseljenost uslovna.

"Beograd je glavni grad i imigracioni tokovi i cele bivše SFRJ u poslednjih 50 godina – izbeglički tokovi, migracije iz drugih delova Srbije – vode u Beograd, ljudi ostanu ili dolaze da nađu posao. Beograd je zona koncentracije stanovništva, trednovi se menjaju, ljudi odlaze u bliže regionalne centre, migracije imaju preraspodelu u poslednjem periodu ponekad zbog korone", istakla je ona.

Države se danas bore sa dva problema

Dok neke zemlje, poput naše, imaju sve manje ljudi, u drugima se broj ljudi konstantno povećava. 

Šantićeva kaže da imamo slučaj Kine, gde je politika jednog deteta uvedena 70-ih godina, ali država ju je 2015. ukinula, videvši posledice.

Kina ima jednu od najmanjih stopa fertiliteta, ankete su pokazale da porodice ne žele da imaju decu ili je jedno dete ideal. Indija sve brže stiže Kinu, koje će pasti na drugo mesto, kineska ekonomija zavisi od jeftine radne snage, dodaje profesorka.

Japan nije imigraciona zemlja, nije primio veliki broj stanovnika, sada su počele da se određuju kvote godišnjeg useljavanja u Japan, što je presedan i opet se javlja zbog niskog fertiliteta.

Podmlađivanje zahvaljujući migracijama

"Populaciona politika je privilegija bogatih, ogleda se kroz materijalna davanja, ako pogledamo EU, podmlađivanje se dešava zbog migracija, doseljavanjem mlađeg stanovništva iz nekih drugih prostora", istakla je Šantićeva.

Kriza u Ukrajini, pet miliona ljudi je našlo svoje mesto pod suncem u EU, ponuđeni su im poslovi, praznina na tržištima rada će se popunjavati imigracijom, kratkoročno je rešenje.

Govoreći o tome koliko svetske krize, poput pandemije ili ratova, utiču na brojeve, navodi da još od balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, osećamo posledice zbog visokog mortaliteta. Na nivou smo sa početka 20. veka, ima tih posledica, ali i nebriga prema demografskim pitanjima.

"Šezdesetih su se masovno iseljavali u EU, smatrali smo ih našim radnicima na privremenom radu u inostranstvu, ali 2002. u popisu je promenjena metodologija, svi koji su duže od godinu dana ovde pripadaju uobičajenom stanovništvu Srbije, došlo je do promena, praktično smo smatrali da se demografski procesi odvijaju po nekom šablonu, nismo imali reakcije države, sada ih imamo – potrebno je mnogo vremena da se pokažu rezultati", ukazala je.

U Srbiji živi 6,8 miliona ljudi 

Šantićeva kaže da najnovije procene Republičkog zavoda za statistiku kažu da u Srbiji živi 6,8 miliona ljudi, 7,2 je bilo 2011. na popisu, pali smo ispod psihološke granice od sedam miliona.

"Imamo mere populacione politike prema fertilitetu, ali je potrebno dosta vremena da vidimo efekte. Naišla je korona, došli smo da, prema podacima za 2021, imamo negativni prirodni priraštaj u iznosu od 74.000, toliko smo u minusu, grad velične Zrenjanina, veliki je gubitak za Srbiju samo na osnovu prirodnog priraštaja i unutrašnjih migracija, nema podataka koliko se ljudi iseljava", zaključila je Šantićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike