Srbija ima šest fabrika za reciklažu, ali veliku količinu elektronskog otpada i dalje izvozi

Elektronski i električni otpad je najbrže rastući otpad u celom svetu, više od pet procenata godišnje raste njegova količina. Srbija nema dovoljno reciklažnih postrojenja, tako da se velike količine izvoze.

Godišnje se u svetu baci više od 50 miliona tona elektronskog otpada. Reciklira se samo petina. Zlato, srebro, bakar, paladijum – proizvodiće se u prvoj fabrici te vrste u Velikoj Britaniji i to samo od elektronskog i električnog otpada. U Srbiji postoji šest fabrika za reciklažu čiji kapaciteti nisu popunjeni.

Marija Pivnevi iz E-reciklaže kaže da elektronski i električni otpad koji se pokupi od građana se pre svega sortira, odlaže i nalazi kategoriju u kojoj pripada i nakon toga se odvozi u reciklažne centre i na taj način se recikliraju najmodernijim tehnologijama koje postoje trenutno u svetu.

"Sve količine koje se recikliraju su predmet podsticanja koje država daje operaterima pre svega iz naknade koja se plaća kada se ovi proizvodi stave i uvezu na tržište RS", napominje Slobodan Krstović iz NALED-a.

Reciklažom računara od 30 kilograma dobija se se novih 25 kilograma sirovine. Kako bi se povećala količina skupljenog otpada i zaštitila životna sredina, potrebno je, saglasni su upućeni, stimulisati građane.

"Građani svakako imaju tu stimulaciju da se bave zaštitom životne sredine i da predaju svoj otpad operaterima. Ne samo što im obezbeđujemo besplatan odvoz sa njihovih lokacija nego u saradnji sa našim partnerima mi njima dajemo određenu novčanu nadoknadu u vidu vaučera koje mogu da iskoriste u radnjama nekih naših partnera sa kojima imamo potpisane ugovore", rekla je Marija Pivnevi.

Godišnje e-reciklaža preradi od 15 do 20 hiljada tona tog otpada, a koliko je on opasan svedoči veliki broj različitih supstanci koje se u njemu nalaze, od kojih su mnoge kancerogene.

"Mislim da su građani polako počeli da shvataju važnost ove industrije i kao što vidite na ulicama teško da sada možete da nađete neki frižider ili veš mašinu koja stoji nezbrinuta", ističe Marija Pivnevi.

Nadležni predlažu da se u svakoj opštini otvori centar za sakupljanje te vrste otpada, omogući građanima da kada kupuju nove proizvode mogu da vrate stari električni uređaj, unapredi mobilno sakupljanje otpada i najavljuju redovne akcije u toku meseca.

Krstović je dodao da je bitna stvar da se omogući da to bude u javnim institucijama i edukativnim, u školama i fakultetima, a naravno tu je i značaj medija koji treba da podignu ovu temu na jedan viši nivo.

"I te kako moramo da poradimo na sakupljanju. Depozitni sistem jeste jedan od rešenja i Republika Srbija će najverovatnije ići u tom pravcu. Ono što je jako bitno je da u ovom sektoru nedostaje taj deo reciklaže i bez podizanja reciklažne industrije ovaj sistem i dalje neće raditi kako treba", istakao je Krstović.

Neophodno je podići svest građana o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine, a bez stimulansa i zakonskih propisa o odlaganju otpada, reciklaža u Srbiji neće imati svetliju budućnost.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike