SPC slavi Đurđic, a evo šta po narodnom verovanju narednih dana nikako ne smete da radite

Sprska pravoslavna crkva proslavlja 16. novembra Đurđic, hrišćanski i narodni praznik kojim se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. Ovog dana crkva praznuje prenos moštiju Svetog Georgija, Svetog Đorđa, iz Nikomidije u grad Lidu koji se nalazi u Palestini odnosno Izraelu. Prenos je izvršen po ličnoj želji svetitelja, koji je želeo da počiva u rodnom kraju i kod svojih najbližih.PROČITAJTE JOŠ – Bila je nejaka da izdrži terapije, sačekala tatu da dođe da je poljubi još jednom i više se nije budila: U Grčkoj preminula Sofija Nakić Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. On u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali. Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani „kriveljan“, koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri. U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao. Klao se ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova. Hercegovci su klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. U ove dane niko ne lovi vukove, jer bi to donelo veliku nesreću. Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kad ga presretoše vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji upita seljaka da li slavi svetog Mratu. Seljak se uplaši i slaga da slavi. Vukovi se nato pokupiše i nestadoše. Čovek zaboravi na drva, otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu. Od te godine vuci ne zalaze u njegov tor. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Sanduci se zaklope i ne diraju, ne prede se vuna, ništa se ne pere. Krojači i obućari planduju i ne prihvataju se alata, a žene ne rade ručne radove. Srbi iz Bosne daju mlađariji pileće koske i upredenu vunicu sa svinjskom dlakom da to bace na vučije puteve i vučja mesta. Stariji svet misli da ako Mratinci padnu u mlade dane, biće sigurno oštra zima. Ako je maglovito – zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana – zima će biti mrazovita i ljuta. (Dragomir Antonić, iz knjige „Običajnik u Srba“)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike