„Slučajno zagubljen“ zakon o zaštiti ćirilice

ZA poslednje tri godine usvojeno je nekoliko stotina zakona. Samo u 2019. poslanici su izglasali 180 izmena postojećih i donošenje sasvim novih zakona! Među njima su i oni o ukidanju viza vlasnicima diplomatskih pasoša koji putuju u Mjanmarsku Uniju, Dominikansku Republiku i Surinam. Za brigu o komoditetu diplomata kada idu u egzotične zemlje bilo je i volje i vremena, ali ne za ćirilicu. Zakon koji treba da zaštiti nacionalno pismo i srpski jezik na čekanju je od 2017. godine, kada ga je Ministarstvo kulture poslalo Vladi.Od tada on čeka u nekoj fioci zgrade u Nemanjinoj ulici. Teško je poverovati da je tamo slučajno zagubljen. Bar „Novosti“ redovno podsećaju nadležne na obavezu da zaštite nacionalno pismo i jezik. I da su zaboravili, mogli su se podsetiti. Verovatnije je da nekome ćirilica smeta, da ne žele da ona dobije prednost nad latinicom, da bude zaštićena u javnoj upotrebi.Drugi narodi, poput Bugara i Rusa, svoju ćirilicu odavno su zaštitili, pa je ona isključivo pismo u reklamama, na bilbordima, u izlozima, formularima i u prepiskama svih institucija. Sada su prešli na viši nivo – njene zaštite na internetu. Trude se da očuvaju čistotu jezika i pisma, a ne njihov goli opstanak.PROČITAJTE JOŠ: KOMENTAR: Bajaga Iako nije ni skupo, ni zahtevno, naša država to, izgleda, od silnih drugih poslova ne stiže. Mnogo i energije i novca troši se na digitalizaciju, veštačku inteligenciju, virtuelnu realnost, dok nam je u isto vreme obična realnost zabrinjavajuća. Latinica se koristi pet puta više od ćirilice. Mejlovi, SMS, komunikacija na društvenim mrežama i kompjuterski programi gotovo isključivo su na latiničkom pismu. Mladi ćirilicom uglavnom pišu samo kada moraju – na pismenim zadacima iz srpskog jezika i književnosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike