Slovenci nezahvalni za spas „Kekeca“

NA spisku od 313 umetničkih dela i istorijskih predmeta koje Slovenija zahteva od Srbije nalaze se i filmovi nekadašnjeg „Triglav filma“ iz Ljubljane koji su spaseni od propadanja zahvaljujući Jugoslovenskoj kinoteci. Ljubljansko kinematografsko preduzeće još 1968. godine poslalo ih je u Beograd, zato što nije imalo uslove za čuvanje filmskih traka. Od početka devedesetih do danas Slovenija nije plaćala troškove čuvanja ovih materijala, a umesto naknade Beogradu je isporučen – zahtev za vraćanje. Najpoznatiji film iz ovog fundusa svakako je „Kekec“ Jožea Galea, antologijsko ostvarenje za decu iz 1951. Ljubljana uz to, traži i ostvarenja koja su navodno snimljena uz pomoć slovenačkih producenata. Na ovom spisku su čuveni filmovi „Bitka na Neretvi“, „Crvena zemlja“, „Zadah tela“, „Moj brat Aleksa“, „Poslednja postaja“, „Četiri dana do smrti“ i „Opasni trag“. Pročitajte još – Karađorđevići ipak bez „Bleda“ Direktoru Jugoslovenske kinoteke Jugoslavu Panteliću poznat je zahtev Slovenije. On podseća da je većina filmova sa spiska nastala u većinskoj koprodukciji, ili u produkciji tamošnjih filmskih preduzeća, ali su uočljivi i primeri gde su Slovenci bili manjinski koproducenti.OSTVARENjA STUPICE I ŠTIGLICA NA spisku filmova iz depoa Jugoslovenske kinoteke pored „Kekeca“ su i ostvarenja „Na svoji zemlji“ (1948), „Trst“ (1951), „Svet na Kajžarju“ (1952), Balada o trobenti in oblaku“ (1961) Franceta Štiglica, „Dobro morje“ (1958) Mirka Groblera, „Veselica“ (1960) i „Naš avto“ (1962) Františeka Čapa, „Jara gospoda“ (1953) Bojana Stupice. Slovenci traže i naslove „Akcija“ (1960) Janeta Kavčiča, „Ti loviš“ (1961) Franceta Kosmača i „Tri četrtine sonca“ Joža Babiča- Neposredno pred otcepljenje Slovenije, nadležni iz njihovog Arhiva preuzeli su glavninu njihovog filmskog fonda koji je bio na čuvanju u Jugoslovenskoj kinoteci, ispunivši tom prilikom ugovorne obaveze. Preostali negativi filmova koji se čuvaju u našoj Kinoteci, a koji su nastali u produkciji slovenačkih filmskih preduzeća, bili su predmet više sastanaka između naših predstavnika i slovenačkih arhiva – navodi Pantelić.Na sastancima u Beogradu, kako objašnjava, Jugoslovenska kinoteka je izašla sa kompromisnim predlogom.- Spremni smo da u svakom momentu ustupimo skenirani negativ u digitalnom obliku, koji je preduslov za izradu digitalno restaurirane kopije. Spremni smo i da sprovedemo i celokupan proces digitalne restauracije i nadam se da će to prihvatiti – ističe Jugoslav Pantelić. AVANGARDA Slika Avgusta ČernigojaFilmovi čine samo manji deo spiska umetnina iz srpskih muzeja i državnih ustanova. Gro ove liste čine slike koje su danas sastavni deo zbirki Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Grada Beograda… Reč je o platnima, figurama, grafikama i kolažima poznatih umetnika poput Božidara Jakca, Gojmira Antona Kosa, Augusta Černigoja, Riharda Jakopiča…- Nije prvi put da nam stižu ovakvi zahtevi – kaže Gordana Grabež, izvršni direktor Narodnog muzeja. – Pre godinu i po Narodni muzej i naše kolege iz drugih ustanova dobili su sličan zahtev Ljubljane i na njega smo odgovorili. Slovenačko potraživanje vrlo je čudno, jer najveći deo traženih dela je najlegalnijim putevima – otkupima i poklonima – došao u našu zbirku. Slovenački umetnici živeli su i radili u Beogradu i njihove radove otkupljivala je država i davala muzejima na čuvanje.Pročitajte još – Slovenci hoće Titov sef Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković podseća da Ljubljana potražuje i portret Nadežde Petrović, rad Ivana Grohara. Autor je sliku uradio kao poklon srpskoj slikarki i na njoj postoji njegov potpis i posveta. – Ovo platno u Narodnom muzeju zavedeno je kao poklon i na njega niko ne može da istakne pravo – navodi ona. Pročitajte još – Do stvari iz Titovog sefa drugim putem ZAHTEV SLOVENIJE ZAKASNIO, POPISUJE I SRBIJA SLOVENIJA je propustila rok za isticanje zahteva po osnovu člana 3 Aneksa A Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001. godine, kaže za „Novosti“ ministar kulture Vladan Vukosavljević. On podseća da je povraćaj „pokretne materijalne državne imovine od velike važnosti za kulturnu baštinu jedne od država sukcesora i koja je izvorno sa teritorije te države“ bio predviđen, ali da je rok za to istekao 2006. – Utisak je, međutim, da je u prethodnoj deceniji propuštena prilika da Srbija sačini listu kulturnih dobara koja mogu biti predmet sukcesije. Upravo zbog toga, preduzeli smo niz aktivnosti kako bi se formirao precizan popis kulturnih dobara koja na bilo koji način mogu biti deo evntualnih potraživanja od strane Srbije – kaže Vukosavljević.PETKOVIĆ: UKRALI TITOVE LIMUZINE PONAŠANjE Slovenije je licemerno i za svaki prezir. Traže da im damo nešto što pripada nama, a istovremeno ne vraćaju ono što su nam ukrali – kaže Bratislav Petković, bivši ministar kulture. Petković podseća da se u Tehničkom muzeju u Bistrici, nalazi 15 vrednih automobila koje su Slovenci pozajmili za izložbu 1986. na pet godina, i koje nikada nisu vratili. Među njima je 11 Titovih automobila koji formalno pripadaju Muzeju istorije Jugoslavije, i još dva u vlasništvu Vojnog muzeja. Za preostala četiri vozila iz stalne postavke Slovenci tvrde da su dobili na poklon od nekadašnjeg Ministarstva odbrane i Skupštine SFRJ, 1984. U pitanju su blindirani „pakard kliper“ iz 1948, dva blindirana ZIS-a iz 1954. i limuzina „kadilak sedan“ iz 1976. – Kada bi naši muzeji pokrenuli sudske sporove nesumnjivo bi ih dobili jer u Muzeju Jugoslavije postoji ugovor kao dokaz – kaže Petković. Najvrednije vozilo je blindirani „mercedes 240 k“ iz 1939, u kom je uhapšen nemački general Ler, pa Titov srebrni „rols rojs“, u kojem su se vozili Hruščov i on 1954, zatim „horh glazer“, kabriolet iz 1938, koji je pripadao knezu Pavlu, i blindirani „pakard“ iz 1937, poklon Staljina. Tu su i „linkoln kontinental“ iz 1976. i tri „kadilaka“, od kojih je jedan poklon maršala Tolbuhina.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike