Skup o kulturnom nasleđu na KiM održan u SANU

Maja Gojković je istakla da je naše kulturno blago na Kosovu i Metohiji decenijama unazad i sve do danas izloženo različitim vrstama nasilja i pretnji, otvorenim nasrtajima i fizičkom uništavanju, kao i svakodnevnim kampanjama i pritiscima, pokušajima brisanja i falsifikovanja.

"U periodu od 1999. godine do danas, nepovratno je uništen deo srpske srednjevekovne duhovne i kulturne baštine od suštinskog značaja za našu istoriju. Vreme je pokazalo da privremenim institucijama samouprave nedostaju i stručnost i volja da vode brigu o srpskom kulturnom nasleđu, što su konstatovale i dosadašnje misije Uneska i Saveta Evrope. Najočigledniji primer je Martovski pogrom iz 2004. godine, kada su brojni manastiri i crkve srušeni, spaljeni i oskrnavljeni, a 10.000 fresaka, ikona i mnogih drugih vrednih relikvija i crkvenih knjiga trajno su uništene i nestale", rekla je Gojkovićeva i dodala da su nedavni zahtevi da se srpski manastiru izbrišu sa liste svetskog nasleđa u opasnosti, zvuče u najmanju ruku cinično.

Ministarka je ocenila da je očuvanje našeg kulturnog nasleđa jedan od uslova opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i spada među prioritete kulturne politike naše zemlje.

"Ministarstvo kulture i informisanja je preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sprovelo konzervatorsko-restauratorske, slikarsko-restauratorske i sanacione radove u manastirima Banjska, Visoki Dečani, zatim u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici, Bogorodici Ljeviškoj, Velikoj Hoči i manastiru Svetih arhangela kod Prizrena. Ministarstvo i u ovoj godini u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture nastavlja radove na obnovi manastira Banjska i Crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu" navela je Gojkovićva.

Dodala je da je u odbrani od brojnih falsifikata, podmetanja i zloupotreba, važno i da naši eminentni stručnjaci iz oblasti zaštite spomeničkog nasleđa, istorijskih nauka, etnologije, lingvistike i pravnih nauka iznesu svoj stav i pruže doprinos u odbrani istine.

Gojkovićeva je naglasila smo sve više svedoci i takozvanog "mekog" pritiska na našu versku i kulturnu baštinu.

"Jedan od takvih primera desio se u avgustu 2019. godine, na ostacima pravoslavnog hrama Sv. Nikole u Novom Brdu. Tu je postavljena tzv. kosovska zastava, održana manifestacija ‘Dani Artane’ i služena rimokatolička misa na temeljima pravoslavnog hrama, a sve u cilju promovisanja srednjovekovnog grada Novog Brda kao etnički albanske lokacije. Štaviše, sve to se dešavalo u specijalnoj zaštićenoj zoni koja obuhvata srpske srednjovekovne kulturno-istorijske i verske spomenike", naglasila je Gojkovićeva.

Kako je navela, drugi drastičan primer je izgradnja puta koji bi povezao Kosovo i Metohiju sa Crnom Gorom.

"Odlukom Prištine, taj put trasiran je neposredno uz manastir Visoki Dečani. Time bi direktno ugrozio zadužbinu kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka, koja uživa status svetske kulturne baštine. Paralelno sa izgradnjom puta, predstavnici lokalne samouprave odbijaju da implementiraju čak i odluku suda u Prištini kojom je odlučeno da se manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje", navela je Gojković.

Prema njenim rečima, "svi oni koji pretenduju na našu kulturnu baštinu računaju na to da brisanje materijalnih tragova postojanja jednog naroda protokom vremena trajno uništava njegovo sećanje i identitet".

"Ipak, ono što nijedan pokušaj krađe istorije i identiteta ne može da izbriše jeste duboko ukorenjena svest o kulturnim korenima našeg naroda. Odatle potiče i odlučnost da negujemo i čuvamo svest o veličini naših svetinja, zajedno sa materijalnim spomenicima", poručila je Gojkovićeva.

Predsednik SANU Vladimir Kostić istakao je da je Akademija prekidana pandemijom ambiciozno pokrenula projekat pod nazivom "Srpsko pitanje".

"Želja je da se uz prisustvo članova SANU, uz učešće relevatnih institucija kao što je to slučaj danas i pojedinaca pokreću pitanja od vitalnog značaja za ovo društvo, narod i državu. Bilo je jasno da će u takvim planovima prioritet svih prioriteta biti problemi na KiM", istakao je Kostić.

Naglasio je da je današnji skup nekoliko puta pandemija odlagala.

"Suočeni sa negiranjem provokacijama i otimanjem suštine te baštine shvatili smo da vremena za odlaganje više nema. Imamo preko 30 učesnika skupa od kojih ćemo sigurno mnogo naučiti", zaključio je Kostić.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар