Skoro sva deca koja su stradala zbog zlostavljanja mlađa od četiri godine – zašto majke ćute

Danas je Svetski dan prevencije zlostavljanja dece. Prema statistici Ujedinjenih nacija, 150 miliona devojčica i dečaka u svetu, žrtve su seksualnog nasilja, a između 133 i 275 miliona dece godišnje – svedoci su nasilja u porodici.

Zanemarivanje i fizičko, seksualno, vršnjačko ili digitalno nasilje svakodnevica su velikog broja dece u svetu i u našoj zemlji. Najteže oblike nasilja trpe najmlađi – čak 95 odsto dece smrtno stradale zlostavljanjem je mlađe od četiri godine.

Podaci govore da je u 80 odsto slučajeva počinilac seksualnog nasilja nad decom upravo muški član porodice. Još šokantniji su rezultati analiza svih prijava seksualnog zlostavljanja dece da je u 43 procenata počinilac otac ili figura oca.

Kako deca da prepoznaju i otkriju seksualno nasilje 

Ivana Milosavljević Đukić ističe da podaci pokazuju da prođe osam do deset godina od razotkrivanja prvog događaja seksualnog nasilja nad decom, do prijavljivanja.

To znači, ukazuje, da je  deci potrebno mnogo vremena i snage da se suprostave zlostavljačima.

"To su podaci koji su značajni i pokazuju stanje i u Srbiji i u svetu. A to je da su deca najčešće zlostavljanja od strane bliskih osoba, u koje imaju poverenja i osoba koje su za njih autoritet. Deca se onda jako plaše da otkriju seksualno zlostavljanje, jer se plaše reakcije  odraslih da li će im verovati u to što se desilo i kakav će dalje biti odnos zlostavljača u odnosu na dete", objasnila je ona.

Dodaje da deca imaju potrebu da kažu šta se desilo i da nekada to kažu u okviru svoje porodice. Međutim, ako izostane reakcija prijavljivanja onda deca shvate da je nasilnik veoma opasan, da se čak i odrasli koji žive u porodici osećaju bespomoćno i ne prijavljuju nasilnika. 

Majke i same žrtve nasilja 

Milosavljević Đukićeva ističe da su i neke majke same žrtve nasilja u porodici i da se i one osećaju bespomoćne i ne mogu da prijave nasilje nad svojom decom.

"To izaziva reakciju izdaje kod deteta i ljutnje na drugog roditelja, pre svega na majku zato što ih nije zaštitila. Pored majke, i drugi članovi porodice možda znaju i najčešće se svi oni plaše zlostavljača i plaše se da to prijave", navodi ona.

Međutim, kaže da postoje i one situacije kada porodica nije primetila da se desilo zlostavljanje. Onda kada je dete to reklo, kod majke se javljaju sva ona ista osećanja koja se javljaju i kod deteta.

"To je i stid i krivica i preispitivanje sebe, da li je ona loš roditelj kada to nije primetila. Nama je ključna osoba za oporavak deteta od seksualnog zlostavljanja, u stvari nezlostavljajući roditelj. Bitno je da pružimo podršku nezlostavljajućem roditelju", naglasila je Milosavljević Đukićeva.

Deca imaju, navodi, jak osećaj stida, to je nešto što obeležava tu decu tokom polovine svog života, ali i osećaj krivice i pitanje da li su oni nečim isprovocirali da se to desi. 

"Javlja se osećaj neadekvatnosti, deca kasnije primete da to nije uobičajeno ponašanje i da se mnogoj drugoj deci u porodici takvo nasilje ne dešava. Mlađa deca i ne znaju šta im se dešava, dok ne počnu da se druže s drugom decom, ne krenu u školu i vide da to nije uobičajeno", objašnjava Milosavljević Đukićeva. 

Zašto deca žele da se vrate roditeljima 

Kada prijave nasilje deca su onda ojačala i prihvatilište stalno radi s decom da ih ojača, da prihvate ono što im se desilo, da je zlostavljač u pritvoru, da su bezbedna i da imaju podršku.

"Deca vole svoje roditelje uprkos svemu i jedino što traže to je da nasilje prestane. Neka deca traže i misle da nasilnik treba da bude kažnjen za ono što je uradio. Ali deca imaju potrebu da imaju dobru sliku o svojim roditeljima, jer je to slika i o sebi. Deca nekad preuzimaju odgovornost za preživljeno nasilje i preuzimaju odgovornost na sebe, kako bi roditelja doživela u mnogo boljem svetlu", ukazuje Milosavljević Đukićeva. 

Gde su uzroci svih nasilja 

Istraživanja pokazuju da neka deca koja su bila zlostavljanja u svojim porodicama postaju kasnije i zlostavljači.

Poruka koju roditelji šalju deci kada ih fizički kažnjavaju je, naglašava, da je nasilje dozvoljeno kada se nađu u nekom problemu. Tako deca koje su žrtve fizičkog kažnjavanja u svojoj porodici, reaguju i kada se nađu u školskoj sredini, ulici ili nekom drugom okruženju.

Posebno ističe da zemlje koje su uvele zakon o zabrani fizičkog kažnjavanja u porodici imaju  manju stopu porodičnog nasilja i manju stopu vršnjačkog nasilja.

"Mi kao društvo bi trebalo da postignemo dogovor da je zakon o zabrani fizičkog kažnjavanja dece u porodici potreban i da se usvoji kako bi prevenirali i obezbedili sigurno mesto za rast i razvoj u svakoj porodici, gde će deca biti poštovana i na drugim osnovama se stvarati odnosi, a ne na fizičkom kažnjavanju", poručila je Ivana Milosavljević Đukić.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike