Škole megdan za obračune – treba li profesorima status službenog lica

Centar za socijalni rad u Vranju evidentirao je devet prijava vršnjačkog nasilja ove godine, a od početka meseca desila su se dva slučaja, jedan u igraonici, drugi u srednjoj školi. Pre dva dana dogodio se incident i u osnovnoj školi u Vladičinom Hanu, kada su trojica dečaka 8. razreda vređali učenika 6. razreda.

Tim za bezbednost škole se sastao, pozvani su roditelji, dečak nema fizičkih povreda, potvrdio nam je direktor škole. Koji su mehanizmi za sprečavanje nasilja u školama i kako reagovati ako se nasilje desi.

Lana Marković, učenica gimnazije "Bora Stanković" u Vranju kaže da o nasilju ne treba da se ćuti i da treba da se kaže.

"Nebitno da li smo mi u pitanju ili neko drugi, kad uočimo nasilje, treba to da prijavimo," kaže učenica gimnazije.

Ismevanje, zadirkivanje, vređanje jeste oblik nasilja. Takva komunikacija može da se razvije u fizičko nasilje. Nasilničko ponašanje u školama, među učenicima, nije retkost.

"Oni ne mogu u potpunosti da izbegnu nasilje zato što je to sastavni deo postojanja. Ali oni mogu da uče, kako da postupaju u trenucima kada dođe do toga da neko isprovocira njih i njihove prijatelje. Ili recimo mogu da ovladaju nekim socijalnim veštinama, znate ono da broje do 10, da vode računa o tome kakve će biti posledice i onda ih mi kroz neke radionice učimo odgovornom ponašanju, da oni budu svesni posledica koje njihovo ponašanje može jednog dana da proizvede," smatra  sociolog prof. dr Violeta Trajković.

Preventivno delovanje je najbitnije, kažu psiholozi, razgovor sa decom i edukacija kako se nasilje ne bi događalo.

"Razvijati ličnost u pravcu tolerancije, u pravcu nenasilja. Roditelji su prvi modeli na koje se dete ugleda, zatim su to mediji, koji su neizostavni, uticaj savremene tehnologije, tako da moramo ograničavati sadržaje koje deca konzumiraju svakodnevno i moramo da pazimo kakvi smo uzori i modeli deci," kaže psiholog Svetlana Veličković Momčilović.

Lana Marković, učenica gimnazije "Bora Stanković" u Vranju predlaže  kutak u školi koji će da vode sami vršnjaci i to da bude neko neformalno mesto, gde mogu da pričaju o raznim temama i da jedni druge uče.

Digitalno nasije još prisutnije 

Digitalno nasilje je još prisutnije, kažu sociolozi, a bitno je i o tome govoriti, obrazovati mlade, upozoravati sa kakvim se sadržajima mogu susretati na internetu. Oni su konstantno u digitalnom svetu, što zbog učenja, što zbog zabave.

Teodora Kostić, učenica gimnazije "Bora Stanković" u Vranju rekla je da kada bi se radilo o njoj, prvo što bi uradila na internetu, jeste da bi blokirala taj nalog i rekla bi mami.

Kako je dodala, ako se opet desi, opet bi rekla, međutim, nije se dešavalo ponovo, a u školi kako kaže, bi se obratila profesoru, ili razrednoj.

"Uglavnom je to bilo uveče u gradu posle neke žurke ili tako nešto, kada sam bio svedok vršnjačkog nasilja. U takvim slučajevima imamo organe reda, oni su zaduženi da spreče nasilje, ako nisu tu, ja bih ih pozvao da spreče, i to je to," napomenuo je učenik Tehničke škole u Vranju Miloš Joksimović.

Kada se nasilje među vršnjacima dogodi u školi, kao nedavno u jednoj srednjoj školi u Vranju, sastaje se tim za zaštitu i bezbednost, a u zavisnosti od stepena nasilja, prijavljuje se slučaj policiji i tužilaštvu. Ukoliko je potrebno, u tome učestvuje i Centar za socijalni rad.

"Konkretno, imali smo jedan slučaj pre otprilike 4 godine, gde nas je kontaktirala pedagoško-psihološka služba škole i tražila našu logističku pomoć, koja se sastojala u tome da sve relevantne institucije okupimo što i jesmo odradili i održali sastanak i sa roditeljima i sa đacima, ukazujući na to šta je vršnjačko nasilje i koje posledice mogu da budu. Ta akcija koordinisana gde je sistem reagovao na dobar način je urodila plodom," rekla je Danijela Milosavljević, gradska većnica zadužena za socijalna pitanja.

Ministarstvo prosvete apeluje na sve roditelje da se obrate nadležnoj školskoj upravi i prosvetnoj inspekciji ukoliko smatraju da određena ustanova nije preduzela potrebne aktivnosti u zaštiti učenika od nasilja.

Mnoge je uznemirio i slučaj nasilja u Tehničkoj školi u Trsteniku, kada je jedan učenik profesorki izmakao stolicu, drugi to snimao, dok je treći pustio klip na društvene mreže. Nadležni u školi, kaže direktor, čine sve što je u njihovoj moći da se počinioci adekvatno kazne, i ističe da su preduzeti prvi koraci u tom procesu.

Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije kaže da kada je videla snimak osetila se kao svaki prosvetni radnik, kao roditelj, kao neko ko brani interese prosvetnih radnika vrlo ponižavajuće.

"To je samo snimak koji je izašao u javnost, jer mi godinama dobijamo različite informacije vezane za maltretireanje nastavnika, profesija, što od strane roditelja, dece, pa i od strane Uprave škole", navela je Ilićeva.

Nije Trstenik usamljen slučaj. Bilo je napada na nastavnike i prethodnih godina – u Smederevskoj Palanci prošle godine učenica nožem po glavi posekla nastavnicu zbog ocene, profesora u Boru je napao učenik u školi.

Govoreći o izmeni zakona, Ilićeva kaže da je ceo zakon postavljen da štiti prava deteta, što treba, ali se sindikat uvek zalagao da budu zaštićena i prava zaposlenih, jer to je osnovi element da bi se sačuvao ugled profesije.

"Postoje pravilnik o protokolu o sprovođenju ocenjivanja stepena nasilja, imate u školama formirane timove za borbu protiv nasilja, ali kada su u pitanju zaposleni, vrlo teško škola se upušta u neku detaljniju analizu. Nastavnik, učitelj se povlači, sve se to stavlja pod tepih kako bi se sačuvao ugled škole. Sindikat se već godinama zalaže da nastavnici dobiju status službenog lica", istakla je Ilićeva.

Prema njenim rečima, to bi u praksi značilo da bilo koja vrsta incidenta ili napada prosto mora da se sprovodi, jer to je u domenu Krivičnog zakona, i ovo što su uradili momci iz Trstenika, oni pripadaju starijoj grupi maloletnika, što znači da bi oni krivično odgovorali za ono što su učinili profesorki koja je bila na svom radnom mestu.

Ono što je sada predviđeno jesu i kazne – za učenike od 5. do 8. razreda premeštaj u drugu školu, a srednjoškolci mogu i biti izbačeni. Uz to, kazne čekaju i roditelji novčanom kaznom od 30 do 100 hiljada dinara. Pamtimo agresivno ponašanje, ali postavlja se pitanje da li je neko od roditelja bio kažnjen.

Nema kažnjenih roditelja 

"Ja koliko znam nijedan slučaj nije dobio takav epilog. U većini situacija u osnovnim školama, deca koja su problematična vrlo teško se preabcuju u druga odeljenja u druge škole i onda problem da li će druga škola da ih primi. Uglavnom onda druga deca, dobra deca, koja ne prave probleme i koja su izložena maltretiranju odlaze u druga odeljenja. Što se tiče kazni, ja se ne sećam da je neki roditelj kažnjen. Koliko je to daleko otišlo, mi smo prošle godine imali devojčicu u Smederevskoj Palanci koja je nožem napala nastavnicu matematike koja je pokušala da joj objasni zadatak. To su traume koje naši zaposleni vuku jedan duži period", istakla je Ilićeva.

Ono što je iz ovog slučaja isplivalo je da – prosvetni radnici nisu samo žrtve dece delikvenata već i njihovih roditelja. Imali smo prilike da čujemo prethodnih dana da u gotovo svakoj školi postoji neko "zaštićeno dete".

"Zaštićena deca su uvek postojala, sve zavisi od statusa roditelja. Uglavnom roditelji prave grešku, ovo što se desilo u Trsteniku, to je dug proces vaspitavanja dece sa punim uvažavanjem institucije u kojoj su praktično 24 sata. Mislim da bi trebalo neki psihološki tim posvetiti, naročito posle korone, gde su izgubili kariku u socijalizaicji, smatram da bi trebalo pojačati psihološko-pedagoški rad sa decom, a profesore i zaposlene maksimalno zaštiti", rekla je Valentina Ilić.

Ono što se čulo prethodnih dana jeste i da nisu svi profesori spremni za nasatvu – nedostaje sručno usavršavanju nastavnika i stručnih saradnika koji mogu nastavnicima i profesorima da pomognu da steknu alate kojima mogu da nauče kako da upravljaju odeljenjem.

Ilićeva kaže da Ministarstvo prosvete ima određene edukacije, da svi nastavnici prođu određene metodike, ali da je ovo mnogo dublji problem, da bi ovo trebalo celo društvo konačno da rešava.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike