Serviseri automobila muče istu muku

Da bi danas obučili radnika da popravlja komplikovane sisteme na automobilu potrebno je najmanje dve godine obuke koja košta i po nekoliko hiljada evra. Radnici po završetku obuke uglavnom odlaze u inostranstvo gde im je zarada mnogo veća.

Poslodavci ukoliko odluče da svoje radnike pošalju na obuku, retko sa njima potpisuju ugovore o lojalnosti, pa tako često u svom mestu dobijaju nelojalnu konkurenciju. Treba voditi računa i sa kojom kompanijom pravite ugovor o zastupanju i dobro proučiti sve stavke tog ugovora.

"Ova konferencija je zamišljena kao jedno mesto gde mogu da se skupe i razmene svoja iskustva, da vide gde su i da vide šta su, ali i da čuju nešto novo oko tih novih tehnologija i oko novih mogućnosti", kaže Jakov Peković, Tekas konferencija.

Rešenje za neke od problema našla je i jedna firma iz Šapca koja je svoju budućnost vezala za velikog svetskog proizvođača stakla. Već sada oni dobijaju obuku za "tač skrin" šoferšajbne koje će se od sledeće godine ugrađivati u vozila.

Njihova deviza je da je najpouzdaniji radnik iz porodice, pa tako posao vodi majka, a otac i sin ravnopravno rade i sa radnicima i u upravi. Svi rade sve, ali nedostatak radne snage je primetan.

"Mi svi imamo definitivno problem, možda da se time pozabavi naše školstvo vezano za taj deo da obrazuje više kadra koji je potreban privredi", ističe Biljana Maksimović iz Novusa.

Prema statististici, najviše ljudi odlazi na rad u inostranstvo baš iz mašinskog sektora. Manje se traže inženjeri i hemičari, a sve više oni koji mogu nešto sopstvenim rukama da urade.

Na primer, srednjoškolci ne žele da idu u auto-farbare, limare i mehaničare. Nedostatak tih profila povećava čekanje u servisima, povećava cenu rada, a uskoro ćemo doći u situaciju da ćemo te kadrove morati da uvozimo iz inostranstva.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike