Šef ne mora da zna zašto ste na bolovanju – da li je razgovor o bolestima i u Srbiji nepristojan

Dešava se da kolegama, poznanicima, prijateljima bez ustezanja pričamo koje bolesti imamo ili smo ih imali, dok se u mnogim evropskim zemljama  to smatra nepristojnim. Mnogo važnije od toga jeste kako se informacije o bolestima prosleđuju i čuvaju u trouglu između lekara, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Poverenik Milan Marinović, govoreći u Jutarnjem programu RTS-a, podsetio je da je u aprilu ove godine ministar zdravlja doneo novi pravilnik u sistemu zdravstvene zaštite, što nije mnogo poznato – Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite.

"Pravilnik baca drugačije svetlo na današnju situaciju. Obrazac OZ6 tzv. doznaka za bolovanje, koji sadrži šifru bolesti, tj. dijagnozu, stavljen je van snage pravilnikom. Novim pravilnikom, koji je ministar propisao, taj podatak ne treba da bude sadržan u obrascu", objašnjava Marinović, koji kaže da sada zdravstvene ustanove u izveštaju upisuju uopšteniji razlog bolesti.

Na pitanje da li lekar sme da obrazloži detalje bolesti na doznakama, poverenik Marinović kaže da to, prema novom pravilniku, ne treba da radi ali se, kaže, stvara problem kod osiguranika zaposlenih.

"Propisi neusaglašeni" 

"Oni su između čekića i nakovanja. U domovima zdravlja dobijaju novi izveštaj o sprečnosti za rad koji ne sadrži dijagnozu koji, kada se dostavi poslodavcu, odnosno RFZO, oni se za sada ne uvažavaju. Problem je što su propisi neusaglašeni", ukazuje Marinović.

Gost Jutarnjeg programa kaže da podržava novi pravilnik, ali da je jedini način da se ova situacija razreši je da se usklade medicinska ustanova, u kojoj lekar izdaje izveštaj, sa RFZO.

"Pošto je novim pravilnikom uvedena jedna velika novina – da se izveštaji izdaju elektronskim putem, većinski, ne vidim razlog da se direktno između zdravstvene ustanove i RFZO ne izvrši elektronska komunikacija, gde bi možda i mogla da bude obuhvaćena šifra bolesti, ali gde niko drugi ne bi mogao da pristupi tim podacima", smatra Marinović.

Objašnjava i da je prethodni poverenik ukazivao da je podatak o šifri bolesti u medicinskom izveštaju suvišan i da je to preveliko zadiranje u privatnost građana.

"U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, koji ide i ka digitalizaciji. Kao poverenik ga pozdravljam", ističe poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Zakon o zaštiti podataka još uvek nije usklađen sa drugim zakonima" 

Govoreći o Zakonu o zaštitu podataka o ličnosti, Marinović kaže da još uvek nije usklađen sa drugim zakonima, koji u sebi sadrže povredu podataka građana.

"Rok je bio kraj prošle godine, ali to nije urađeno. Nadam se da će se Skupština uskoro sastati na tu temu i da će odrediti novi rok za usaglašavanje. To je ogroman posao", dodaje.

Poverenik objašnjava i da je počeo rad radne grupe na izradi nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti od 2022. do 2029. godine, kao i da je ideja da se doradi postojeći zakon, ali i da se usaglase sa njim drugi zakoni.

Govoreći o kaznama za odavanje podataka građana, Marinović kaže da može biti kvalifikovan kao prekršaj ili krivično delo.

"Ukoliko to uradi neko ko nije službeno lice, tada je kazna niža, novčana i kazna zatvora do jedne godine i to je krivično gonjenje po privatnoj tužbi. Ukoliko je to uradilo službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazna je do tri godine zatvora i goni se po službenoj dužnosti", zaključuje poverenik Milan Marinović.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар