Sećanja obrenovačkih heroja na majske poplave

U zoru 16. maja, devetogodišnji Ivan Vujić izašao je sanjiv iz svog stana i sa porodicom se popeo kod komšija, na viši sprat, udaljeniji od poplavnog talasa. Nekoliko sati kasnije, ukrcao se u čamac i ubrzo ispao iz njega. Nestao je u bujici koja ga je nosila niz ulicu. Uspeo je da se zadrži i izdrži narednih gotovo pola sata, dok nije došla pomoć.

Ivan Vujić, sada četrnaestogodišnjak navodi da je tog 16. maja imao loš predosećaj.

"Kada je došao čamac po nas, nisam mislio da ću ispasti ali imao sam veoma loš predosećaj koji se iostvario onog trenuztka kada sam ispao iz čamca. Voda je bila previše hladna, prljava. Bujica je bila prejaka, nosila je sve pred sobom i nekako sam uspeo da doplivam do nekog drveta, uhvatio se za granuali mi je ruka u tom trenutku skliznula i nastavio sam da plivam dalje kada sam ugledao jedan znak uhvatio se za njega i čekao pomoć", seća se dramatičnog dana Vujić.

Dodaje da se nije uplašio, da je bio svestan ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazi i da je samo razmišljao o tome kako će se spasiti.

Olgica Vujić, Ivanova majka navodi da je ovaj događaj najteže podnela dečakova baka, koja je sedela pored njega u čamcu.

"Kada se čamac prevrnuo, moja mama je njega ispustila, on je ostao u vodi i nije se znalo da li je Ivan preživeo. Kada je mama izašla rekli su nam da je dete ostalo pod vodom , ronioc je odmah krenuo u potragu za njim, pitao je jednog našeg prijatelja u Rvatima za Ivana ali niko nije znao da nam kaže šta se desilo sa Ivanom. U međuvremenu su Ivana pronašli i podigli na jednu terasu, gde su ga presvukli jer je bio mokar i tek kasnije ga izveli na sigurno" objašnjava Vujićeva.

Dodaje da je u majskim poplavama ostala bez svega – stana, nameštaja ali ističe da joj je ostalo ono najvrednije, najvažnije u životu – sin Ivan.  

Heroj od rođenja 

Sin je, za Olgicu, postao heroj već prve sekunde njegovog života. Lekari su joj na porođaju rekli kako Ivan neće preživeti. Odgovorila im je da oni to ne mogu da znaju i nakon dvomesečne borbe u bolnici, dečak je nastavio svoje normalno odrastanje. To je bila njegova prva velika pobeda.

I Minja Vićentić se sa svojim sestrama našla u Ivanovom čamcu. Svi su upali u vodu u istom trenutku.

"Izašli smo iz našeg prolaza i stigli smo do raskrsnice kada je voda ušla u čamac, potopio ga je i mi smo svi ispali. Ja sam mahinalno, nesvesno zgrabila sestru jer je bila pored mene. U tom trenutku sam se pitala gde mi je druga sestra, gde je Ivan. Posle nekoliko sekundi, shvatila sam da sam nesvesno sestru držala pod vodom, izvadila sam je iznad vode i videla da izgleda beživotno kada sam joj pomogla da ispljune svu vodu. I u tim najtežim trenucima sam osetila sjajan osećaj jer sam videla da mi je sestra živa", ……..videti nju živu. 00:11:25 Mene ta sećanja proganjaju, često to i sanjam…..idem u sledeće bitke", navodi Vićentićeva.

Iako nije bio u čamcu sa Minjom i Ivanom i njihov drug, Marko Nikolić, nikada neće zaboraviti 16. maj 2014. godine.

"Kad smo se probudili nije bilo struje uopšte i voda je već bila veoma blizu kuće. Tata je pozvao svog kolegu koji je vozio kamion da dođe u Belo polje po nas. Mi smo prošli kamionom pored crkve u Belom polju i tada se kamion malo zaljuao od količine vode ali smo se ipak nekako bez posledica izvukli#, objašnjava Nikolić. 

Snaga kolektiva jača od poplava

Osnovna škola "Jovan Jovanović Zmaj" pretrpela je veća oštećenja od svih ostalih škola. To niko nije očekivao, pa su baš u njoj bili zbrinuti Obrenovčani čije su kuće bile prve na udaru poplave.

"Kada je svanulo nastao je haos, voda je počela da prodire u centralni deo škole. Kolege – Ivan Banković, Rajko Milošević i ja smo uspeli da sve te ljude prebacimo na prvi sprat. I dok smo bili na prvom spratu, cisterna sa mazutom koja se nalazila ispred škole počela je da se podiže i izgledalo je kao da gonzila izranja iz vode, to je zaista bio jedan strašan utisak", objašnjava Strahinja Kolašinac, profesor istorije u Obrenovcu.

Vera Đorđević, direktorka O.Š. Jovan Jovanović Zmaj u Obrenovcu navodi da je nivo vode u školi bio skoro dva i po metra, da je sve bilo potopljeno ali da se pri obnovi škole pokazala jaka snaga svih zaposlenih u školi.

"Najači utisak na mene ostavio je kolektiv škole koji je učestvovao u raščišćavanju. Svakog dana nas je bilo sve više. Znali smo da je ceo Obrenovac potopljen, znali smo da je to naša kuća i tako smo se i poneli", objašnjava Đorđevićeva.   

Inače mirna Kolubara u trenu je odsekla Obrenovac od ostatka sveta. Gubici su ogromni ali i solidarnost i pomoć koje su usledile.

Između ostalog, država je novčano pomogla 8800 domaćinstava sa oko 2,5 milijarde dinara. Zbrinuto je 177 porodica kojima su kuće u potpunosti uništene. Izgrađeno je 85 kuća od temeljadok je 150 obnovljeno. Rekonstruisano je osam osnovnih škola, tri srednje, pet vrtića, Dom zdravlja.

Iz ove poplave isplivalo je mnogo heroja, ali ipak, ne ponovila se.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike