Rudno blago Kosmeta pravi povod agresije

ODGOVOR na pitanje šta je pravi povod NATO agresije na SRJ, nalazi se u rudnom bogatstvu Kosova i Metohije! Danas, dve decenije od okončanja te nemoralne i sramne vojne intervencije, broj prisutnih stranih, pre svega američkih i nemačkih korporacija na Kosmetu, jasno pokazuje da su im Obilić i „Trepča“ mnogo važniji od prava Albanaca. Ne zaboravite da se u južnoj srpskoj pokrajini nalazi oko 15,7 milijardi tona lignita, koji može da se eksploatiše narednih 200 godina, a bogata je i metalom cirkonom koji se koristi u izradi raketnih glava, dok su olovo, cink i bakar izuzetnog, natprosečnog kvaliteta. Ovo je u ponedeljak rekao francuski istoričar Aleksi Trud, profesor Univerziteta u Versaju, jedan od pokretača peticije kojom se od Francuske traži povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova. On je na naučnom skupu „Dvadeset godina od NATO agresije na SRJ: povodi i posledice“, održanoj u ponedeljak, 10. juna u Beogradu, u organizaciji Instituta za političke studije (IPS), naglasio i da je plan o stvaranju lažne države Kosovo osmišljen još osamdesetih godina: – Amerikanci su to učinili po receptu koji su primenili u Nikaragvi i Hondurasu: izazovete nerede i građanski rat, a onda aktivirate svoju industrijsku mašineriju i kompanije da sa te teritorije crpe sve što im je potrebno za privredu i vojsku. Istraživačima je odavno poznato da je američki vojno-korporacijski mehanizam bio spreman za „rad“ na Kosovu i Metohiji još u februaru 1999. godine i to je bio siguran znak da će se NATO obrušiti na Srbiju. Znaju zapadni političari da su na Kosovu glavne evropske baze za prodaju heroina, za trafiking i druge prljave poslove, ali im je „Trepča“ važnija, profitabilnija. Zato će i pritisci i raznorazne akcije ROSU na severu Kosova biti sve učestalije. Pročitajte još – Aleksi Trud: Vreme i da Pariz povuče priznavanje Otvarajući ovu konferenciju u čijem radu je učestvovalo više od 20 istoričara, politikologa, oficira i lekara, Živojin Đurić, direktor Instituta za političke studije, rekao je da se iz godine u godinu prikuplja sve više relevantnih podataka i o pravim povodima i o pravim posledicama NATO agresije na SRJ.Foto D. Milovanović – Suštinski uzroci napada na našu zemlju nisu humanitarne prirode, u svrhu zaštite albanskog življa, već su na strani neoimperijalizma – rekao je Đurić. – Oni su geopolitički, ekonomski, čak i sociološki i kulturološki. Neposredna agresija završila se pre dve decenije, ali njene posledice još traju. Prve su političke i ekonomske, a druge one koje i dan-danas utiču na zdravlje i životnu sredinu. Da velike sile povremeno imaju potrebu da provere i potvrđuju „kredibilitet sile“, po rečima istoričara dr Mileta Bjelajca, najbolje je potvrđeno baš za vreme NATO agresije na SRJ. Ali da bi vlastitoj i svetskoj javnosti „prodale takav rat“, uvek ga „umotaju“ u neki uzvišen motiv – brigu za ljude, ugrožene manjine, ljudska prava, demokratiju… – Rat se želeo iz mnogo razloga, a najviše kao presedan u međunarodnim odnosima neophodan za dalje akcije u svetu – kazao je Bjelajac. – Staviti OUN po strani i odlučivati po vlastitom nahođenju o „pretnjama“ miru. I, na ovom projektu nije radila samo jedna država. SAD i Nemačka su svoj jasan stav o Kosovu i Metohiji imale još za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Na raskršću geostrateških pravaca Srbija je morala biti potčinjena. Pročitajte još – OGLASIO SE NATO: Evo zašto smo vas bombardovali! Aleksi TrudDOŽIVELI PROCVAT U SRBIJI NAZIVANjE NATO agresije humanitarnom akcijom gnusna je laž – rekao je profesor dr Radoslav Gaćinović, naučni savetnik IPS. – Istina je da su Albanci najsvetlije trenutke svog razvoja doživeli baš u Srbiji. Prvi put u svojoj istoriji imali su priliku da se obrazuju i ekonomski uzdižu. Svoje prve doktore nauka dobili su u Srbiji. Ne zaboravimo i da je svaki zaposleni u Srbiji odvajao jedan procenat svoje mesečne zarade za razvoj KiM, što je bilo milion dolara dnevno. „BONDSTIL“ JEDNA od najvećih opasnosti po mir u svetu, koju je još 1959. prepoznao i prezreo američki predsednik Ajzenhauer jeste takozvani vojnoindustrijski kompleks – rekao je Aleksi Trud. – Koliko je on moćan, vidi se na primeru otimanja Kosmeta od Srbije. Najpre su zbog svoje bezbednosti podigli bazu „Bondstil“, a onda je počeo upliv korporacija. I sve to, ne slučajno, vrlo blizu raskrsnice panevropskih koridora četiri, osam i deset.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike