Putešestvije Džafara Fate – pešaka od Irana do Srbije, od smeštaja u prihvatnom centru do prevodioca

Tridesetdvogodišnji Džafar Fata iz Irana krijumčarskim kanalima preko Turske, Bugarske i Severne Makedonije stigao je u Beograd pre pet godina. Tvrdi da je to najteži put koji je u životu prešao.

"Baš je bilo teško, zato što šetao sam od Irana dovde, išao sam peške, i šuma, reka planina, policija, sa krijumčarenjem smo imali neke probleme i to uopšte nije bilo lako. Moj plan nije bio Srbija, moj plan je bio Austrija, mnogo sam pokušavao, dosta puta, ali nisam mogao, nisam uspeo da pređem granicu", kaže Fata.

Kad je stigao ovde, sve mu je, kaže, bilo čudno, tri meseca je bio u Bugarskoj, Srbija je stvarno izgledala drugačije i nigde nije imao da ode.

"Morao sam da spavam na ulici i šest meseci tražio sam neko ćebe, neki karton, pa to stavim da meni bude malo toplo i jako je bilo teško", dodaje Fata.

Godinu i po dana proveo je u azilu u Krnjači. Da bi preživeo, ovaj inženjer informatike, počeo je da radi kao majstor za roštilj. U međuvremenu, postao je prevodilac.

"Srpski jezik uopšte nije lak, stvarno, nikad u životu nisam znao šta je padež, šta je rod, jer naš jezik nema to i meni je bilo čudno. Živeo sam u kampu, da naučim jezik, ali UNCHR i komesarijat, oni su držali neke časove i otišao sam na neki kurs", ispričao je Fata.

Govori farsi i kurdski jezik, pa pomaže migrantima u Srbji. Dele iste muke.

"Najveći problem ovde je što nemam dokumenta i stvarno to je mnogo teško, ne samo za mene, nego i za ostale izbeglice, koji su dobili azil ovde, oni nemaju nikakve dokumente. Mi smo našli udruženje ovde, možemo da radimo, našli smo posao i našli smo svoj put, ja mislim ako nama država pomogne oko dokumenta, naš život će biti lak ovde, to je istina", ukazuje Fata.

Ne planira da se vrati u Iran, ali ni da ide na zapad. Zavoleo je Beograd i Srbiju.

"Beograd je stvarno lep grad, sviđa mi se druženje ovde, možeš lako sa ljudima da se družiš, izlaziš. Opušten je, znaš, ovde sam mnogo srećan. Ja volim ćevape, roštilj ovde, jako volim i sarmu, zato što mi u Iranu slično kao sarma i sviđa mi se", zaključuje Fata.

Džafar je jedan od retkih migranata koji je odlučio da ostane u Srbiji. Trenutno se 5.000 do 6.000 migranata tražilaca azila nalazi u kampovima ili u neformalnim naseljima na severu zemlje i u Beogradu. Najviše njih, oko 45 odsto su iz Avganistana, zatim slede migranti iz Pakistana, Sirije, Iraka i Palestine.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар