Priča o manastiru Draganac – duhovni svetionik pravoslavnih Srba

Zvona sa zadužbine kneza Lazara posvećene blagovesniku Gavrilu prolamaju se novobrdskim krajem u kosovskom pomoravlju. Svetinja se pominje 1381. godine u vladarevoj povelji o vlastelinstvima Manastira Ravanice.

"Manastir Draganac je najznačajniji i zapravo jedina živa monaška obitelj u Kosovskom pomoravlju, u istočnom delu Kosova i Metohije gde živi 30 hiljada naših vernika i to je uglavnom narod koji nisu povratnici, nego oni koji su sve ovo vreme posle konflikta ostali da žive na svojim ognjištima", objašnjava iguman Manastira Draganac arhimandrit Ilarion.

U Manastiru Dragancu radila je i jedna od prvih škola u Srbiji. Taj duhovni svetionik pravoslavnih Srba, stožer je njihovog opstanka na tim prostorima.

"Svi koji su rešili da ostanu ovde na Kosovu i Metohiji su čvrsti u svojim namerama da budu ovde i da žive gde jesu. Mi vučemo viševekovne korene ovde na Kosovu i Metohiji. Tu su naši preci, naša budućnost, naša sadašnjost. Sergej je treći po redu u porodici koja za manje od mesec dana očekuje prinovu", kaže direktor Gimnazije u Kosovskoj Kamenici Ivan Arsić iz Raniluga.

Pre njega rodile su se dve devojčice, a Sergej je, takođe, kršten u Dragancu.

"Manastir Draganac je pre svega značajan za naš narod ovoga kraja, ali je značajan i za mnoge druge naše verujuće ljude, pa i ne samo hrišćane pravoslavne. Ovde često dolaze, traže duhovnu utehu ili da zahvate vodu sa izvora i nepravoslavni, muslimani. Tako da je ovo mesto već vekovima otvoreno za sve ljude dobre volje", ističe iguman manastira.

Praznične molitve u hramu su nada u povratak raseljenih na viševekovna porodična imanja, ali i vera u trajanje pravoslavaca. Tamo gde Srbi opstaju uprkos mnogim nedaćama.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар