Pravi se spisak ukradenih umetnina u Srbiji, kakvi podaci su potrebni policiji

Jedna od najvećih krađa kod nas desila se 2019. Iz Muzeja primenjene umetnosti nestao je 41 predmet, svi zlatni, a samo jedan je pronađen. Zlato je nedavno zasijalo i na aukciji u Hongkongu. Ispostaviće se, isto ono bez kojeg je Muzej Jugoslavije ostao pre više od deceniju.

Pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić kaže da je jako važno da ustanova zaštite odmah prijavi policiji kada dođe do krađe umetničkog dela.

"Policija onda pokreće krivičnu prijavu protiv N. N. lica i pribavlja od ustanove zaštite sve podatke vezane za to delo. Tako je, kada je nestao ovaj sat 2005. godine, Muzej istorije Jugoslavije dostavio sve podatke o ovom predmetu, o njegovom izgledu i o poreklu i o vlasništvu i ti podaci su vremenom uneti u Interpolovu bazu. Tako da kada se on pojavio na aukciji u Hongkongu, oni su mogli odmah da lociraju da je ovo delo ukradeno, ali takođe i da potiče iz Srbije", objašnjava Vanušićeva.

Kod krađe kulturnih dobara najčešće nema dovoljno elemenata koji ukazuju na organizovani kriminal. Ako postoje, kao u slučaju nedavno pronađene slike Vlaha Bukovca, onda su nadležnost Odseka za suzbijanje krijumčarenja kulturnih dobara.

"Veliki je jaz između izvršilaca samog čina krađe od onih koji se bave prodajom. Prodajom se uglavnom bave ljudi koji se razumeju u umetnička dela, razumeju se u način na koji delo treba da bude preinačeno i prezentovano, oni se uglavnom kontaktiraju i preko njih se predmeti prodaju uglavnom van teritorija Republike Srbije", ističe šef Odseka za suzbijanje krijumčarenja kulturnih dobara u MUP-u Dejan Burmaz.

Kako prepoznati ukradeno delo 

Pronalaženje ukradenog umetničkog dela samo je prvi korak u utvrđivanju njegove autentičnosti.

"Kulturna dobra po Zakonu o kulturnim dobrima su dokumentovana u odgovarajućim registrima. Čak i ti registri ne sadrže dovoljno elemenata za prepoznavanje kada ih pronađe policija, jer se baziraju na njegovom kulturno-istorijskom obeležju, vrednosti itd, a manje na onim detaljima koji su nama važni, kao što su težina i dimenzije", kaže Burmaz.

A da do krađe ne bi ni došlo najvažniji je dobar sistem obezbeđenja. Jedan od najboljih ima Galerija Matice srpske.

"To podrazumeva da imamo sistem i video-kamera i video-nadzora i detekcije pokreta, protivpožarni, protivprovalni i ono što je možda najnovije i najinteresantnije – jeste taj sistem pomeranja slika gde na pokret slike se zapravo alarmira sistem koji pokreće sistem obezbeđenja", pojašnjava upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. 

Sistematizacija ukradenih dela u toku 

Ministarstvo kulture je pre godinu dana poslalo dopis muzejima i galerijama da im dostave informacije o svim ukradenim umetninama.

"Mi smo želeli da muzeji iz svojih arhiva izvuku svu raspoloživu dokumentaciju o nekim slučajevima koji su se desili ranije i koji nisu razrešeni, tako da smo mi dobili obimnu dokumentaciju, raznoliku, i mi sada radimo na sređivanju i sistematizovanju toga i zajedno sa tužilaštvom i sa policijom mi ćemo, u stvari, kada sistematizujemo te podatke upotpuniti današnje baze", navodi pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju.

Podaci se još prikupljaju, pa se ne zna koliko je tačno kulturnih dobara nestalo, niti njihova vrednost.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар