Porodični ručak – tradicija spala na telefonski poziv

Život pun obaveza i trka za novcem učinili su da nije važno gde će se, kada i šta pojesti. Porodični ručak postao je običan obrok koji se retko priprema, a češće naručuje.

"I mi stičemo utisak da sve više ljudi hranu nosi, jer zbog brzog života nemaju vremena da je pripremaju kod kuće – priprema hrane podrazumeva odlazak u prodavnicu, pripremu povrća, kuvanje, i na kraju ono najgore, pranje sudova", navodi vlasnik restorana domaće kuhinje Marko Maljković.

Miris tople domaće supe ili vrućeg hleba tek izvađenog iz pećnice kada se porodica okupi na ručku – redak je. Porodični ručak ima dug istorijat. On je i ritualan, donosi osećaj zajedništva, sloge i sigurnosti.

"Sigurno je ritam života, tempo i način života pomerio značaj ‘instituta’ nedeljnog ručka. Tako da se briše ta granica između dana u nedelji, između vikenda i praznika, i zaista nije važno da li će to biti ručak ili večera, ili bilo koji drugi dan – ali on mora da se dogodi", smatra sociolog Radmila Urošević.

Psiholog Nevena Čalovska Hercog ističe da je porodični ručak i deo naše kulture.

"Mi imamo porodični ručak kao tradiciju u našoj kulturi i ona sigurno donosi puno sigurnosti, ali istovremeno, ako to nekada izostane, ili ako se neko ne pojavi – to onda ima karakter poruke", kaže psiholog Nevena Čalovska Hercog.

Izostanak zajedničkog ručka nije samo izneverivanje običaja, nego je i gubitak dragocenih trenutaka sa najbližima.

Šta kažu građani 

Većina anketiranih građana se slaže da je nedeljni ručak važan, ali i da je uslovljen poslovnim obavezama, novcem i drugim.

"Nedelja je taj dan za druženje kada mogu da kupim namirnice, da se okupim sa svojom decom i da uživamo u nedeljnom ručku", kaže jedna sugrađanka.

Anketirani građani kažu i da oni kojima je porodica na prvom mestu uvek nađu vreme za nedeljni ručak.

"Gde se razbiju porodica i kuća, tu nema ni države ni društva, ni naroda, ni plemena, ni crkve, ni vremena", uveren je jedan od anketiranih.

Porodica odoleva promenama 

Tradicionalni ručak jedva da je preživeo tranziciju, kažu stručnjaci, ali porodica ipak odoleva. Većina zna gde pripada i kada se odseli i odluči da samostalno živi.

"Mi često izjednačavamo porodično pripadanje fizičkom bliskošću, tako da imamo ideju da naša zajednička adresa određuje porodični identitet, to međutim nije tačno. Ono što određuje kvalitet i pripadanje jeste kvalitet odnosa. Dok smo bliski, i dok imamo dobre odnose u kojima možemo da razgovaramo, da se podržimo, mi možemo i da pripadamo", smatra  Čalovska Hercog.

Ritual zajedničkog ručka donosi dobro celoj porodici. Ne dozvolite da vas obaveze otuđe. U zajedništvu i međusobnom poštovanju je opstanak porodice, ali i čitavog društva.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике