Pljačkaju nacionalnu baštinu Srbije i falsifikuju istoriju: Arheološka mafija prodaje naše dragocene novčiće kao praalbanske

PLjAČKAŠI arheološkog blaga pustoše Srbiju i jeftino krčme kulturnu baštinu koja se sa falsifikovanim poreklom prodaje po basnoslovnim cenama u velikim evropskim aukcijskim kućama, tvrdi arheolog dr Adam Crnobrnja. On se problematikom nelegalnih iskopavanja i trgovine antikvitetima bavi i kao sudski veštak, i napominje da pisanje „Novosti“ o trafikingu kulturnih dobara izaziva veliku pažnju profesionalaca s obe strane zakona. – Retki su slučajevi, kao ovaj objavljen nedavno u vašem listu, kada imate neopozive dokaze pomoću kojih možete da zahtevate povraćaj ukradenih dobara. Kolege Filipović i Vasić su od arheologa iz EU dobile fotografije arheološkog blaga koje su pljačkaši stavili u ponudu na svom fejsbuk-profilu. One su pre prodaje predmeta objavljene u „Glasniku Srpskog arheološkog društva“. Iako su na aukciji u Minhenu opljačkani nalazi stavljeni u promet sa falsifikovanim poreklom, Srbija može da traži njihov povraćaj jer je dokumentovano odakle oni zaista potiču – uveren je dr Crnobrnja. Nažalost, još se ne zna gde su završili preistorijski predmeti koje su dr Vojisalv Filipović i dr Rastko Vasić takođe dokumentovali u „Glasniku Srpskog arheološkog društva“: unikatni bronzani oklop koji su kriminalci pronašli u dolini Zapadne Morave, bronzani mač iz Grabovnice, masivne srebrne narukvice iz Kuzmina. Arheolozi podsećaju na podatak da je ovo najunosniji vid kriminala, rame uz rame sa trgovinom narkoticima i oružjem. Međutim, čak i kada policija zapleni i vrati opljačkane predmete u zemlju porekla, naučnici više nikada ne mogu da saznaju priču o vremenu kada su oni napravljeni i korišćeni. Pročitajte još – Albanci pale i pljačkaju – Predmeti su arheolozima nalik lepim koricama knjige, ali bez sadržaja. Da bi se saznala prava priča o njima i njihovom vremenu, neophodan je kontekst, kulturni slojevi na lokalitetima. To ne interesuje kradljivce s detektorima koji bezobzirno uništavaju slojeve iz kojih arheolozi čitaju istoriju – ogorčen je dr Crnobrnja.Arheološko nalazište u Stublinama Foto V. Danilov Slučaj keltskog blaga nelegalno iskopanog 2017. u Sremu, a koje se 2018. kao „legalizovano“ pojavilo na aukciji u Minhenu, klasičan je primer kako trafiking kulturnih dobara funkcioniše. – Pljačkaši koje zovu „detektoraši“, „zlatari“, a sami se često predstavljaju kao istraživači amateri, traže samo metalne predmete i uništavaju lokalitete u potrazi za njima. Nalaze nude prvoj ruci otkupljivača po cenama nekoliko desetina puta nižim od onih koje će artefakti dostići u bogatim zemljama krajnje destinacije. Predmeti se zatim prenose u EU, gde ih prvo nekoliko puta preprodaju male aukcijske kuće, čiji je zadatak da im zametnu trag porekla. Posle toga antikvitete preuzimaju velike aukcijske kuće gde sa novim, falsifikovanim identitetom dobijaju prave, basnoslovne cene. Nije samo novac motiv otkupljivača, nekada oni imaju visoku političku vrednost. Tuđu baštinu kradu i kupuju i oni koji je koriste da falsifikuju istoriju – upozorava dr Crnobrnja.Novčići plemena Deroni Primer za višestruku upotrebu antikviteta su novčići tajanstvenog plemena Deroni, koje je pronašao 2004. vranjski penzioner kopajući kanalizacioni odvod u dvorištu. Oksidirane kovanice su mu se, kako je docnije govorio, činile nevažnim pa ih je čak delio deci iz komšiluka. Za ovo otkriće je čuo lokalni trgovac antikvitetima i kupio od penzionera, kako je policijska istraga utvrdila, više od 40 komada za nekoliko stotina evra. Zatim ih je po višestruko višoj ceni preprodao numizmatičaru iz Bugarske, a ovaj je nastavio lanac prodaje. Kada se priča pročula, došli su arheolozi i pronašli ostatak riznice novca plemena Deroni kakav nigde ranije ni kasnije nije viđen. Međutim, danas se srebrnjaci prokrijumačareni iz Srbije na aukcijskim i „istorijskim“ sajtovima često predstavljaju i kao „drevni bugarski“ ili „praalbanski“ novac. Pročitajte još – Albanci nam kradu istoriju – Velike aukcijske kuće su novčiće Derona, kada su im „oprane biografije“, prodavale, u zavisnosti od stepena očuvanosti, od 6.000 do 38.000 evra po komadu. Ali nisu svi otišli u bogate zemlje EU. U saradnji sa kolegama saznali smo da se u Bugarskoj u privatnim kolekcijama nalazi još šest primeraka, a dva primerka su završila u Prištini, kao navodni nalazi iz okoline Bujanovca, kojima se dokazuje da su „Albanci narod najstariji“ – navodi dr Crnobrnja.Dr Adam Crnobrnja,foto V.Danilov Radio je kao veštak u ovom slučaju i ispratio put novčića Derona: – Četrdesetak je neposredno posle otkrića prokrijumčareno u inostranstvo i prošlo nekoliko aukcijskih prodaja, čime je pokušano sakrivanje njihovog porekla, iako je to nemoguće. Jednostavno, takvi novčići nigde drugde nisu pronađeni osim u Vranju. Zato postoji osnova da tražimo njihov povraćaj ili nadoknadu. MEĐUNARODNA MREŽA STRUČNjACI kažu da je najveći problem kod zahteva za vraćanje opljačkanih predmeta identifikovanje njihovog porekla, čak i kada je reč o unikatima. – Mi arheolozi lako prepoznajemo materijal koji se nalazi samo u Srbiji, ali po međunarodnim pravilima ako tražite povraćaj prvo morate da dokažete fotografijama ili sličnim dokazima da su oni otišli odavde. Njihove fotografije pljačkaši ne prikazuju javno na našem tržištu, već preprodavcima iz bogatih zemalja. Zato je bez međunarodne saradnje naučnika i policija nemoguće rešavati ovaj problem – ukazuje dr Crnobrnja. NAŠE KAZNE BLAGE PO zakonu, arheološka istraživanja su pod posebnim režimom dozvola, koje mogu da dobijaju samo institucije zaštite, muzeji i zavodi, ili naučne institucije, fakulteti i pojedini instituti. – Arheolog ne može da izađe ni na snimanje, ni na izviđanje terena ako nema dozvolu. S druge strane, imate udruženja, formalna ili neformalna, koja se predstavljaju kao arheolozi amateri i ilegalno kopaju. To je isto kao kada bi neko napravio udruženje hirurga amatera i počeo da radi operacije srca. Zakon reguliše neovlašćena arheološka istraživanja. Kazna zatvora je od šest meseci do tri godine, ukoliko se iskopava na neregistrovanom nalazištu, a do šest godina zatvora za iskopavanja na registrovanom arheološkom lokalitetu. A naše kazne su blage u odnosu na one u drugim zemljama – kaže dr Crnobrnja.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike