Pandemija utiče na mentalno zdravlje dece, najveći problem gubitak koncentracije

Jadranka Milanović je podsetila za RTS da sve države sveta koje su potpisnice i ratifikovala dokument UN o pravima detete imaju obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da se svako dete razvija, raste, ima pristup obrazovanju da je zaštićeno od nasilja, da živi u svojoj porodici…

Posebno je istakla da je, kao svuda u svetu, tako i kod nas, jedna od značajnih stvari koja se pokazala tokom pandemije koronavirusom među adolescentima i mladima problem mentalnog zdravlja, i da to i ne čudi kada se zna koliko su deca bila uskraćena i za fizičke i socijalne kontakte, za druženja s drugima.

"Moram reći da je u našoj zemlji obrazovni sistem fantastično reagovao i deca nisu gubila nastavu kao u mnogim zemljama u svetu gde su škole bile potpuno zatvorene. Ali taj hibridni onlajn način školovanja je dosta doprineo tome", ocenila je Milanovićeva.

Dodala je da su im deca u jednom istraživanju od marta prošle godine do maja ove, rekla da je njihov najveći problem gubitak koncentracije, dok je 44 posto roditelja izjavilo da su deca jako razdražljiva i anksiozna.

U tom smislu, kaže da je to nešto što je epidemija doprinela i iznela na površinu iako to, međutim nije problem koji je nov. Problem je i što u mnogim siromašnim porodicama deca nemaju digitalne uređaje i taj digitalni jaz se povećava.

"Značajan je broj siromašnih porodica i pre pandemije je bilo nekih 7 posto dece koja žive u siromaštvu. Pandemija je doprinela tome da te porodice sa decom, a posebno najsiromašnije, da su izgubile primanja i zato je njima mnogo veći problem da obezbede sve što je potrebno za njihovu decu. Tako da je tu važno da se na taj aspekat posebno obrati pažnja", ukazala je Milanovićeva.

Srbija dobar primer u regionu i šire

Istakla je da je u Srbiji, kao i u svetu poslednjih decenija mnogo toga učinjeno za dobrobit dece, iskorenjena je dečja paraliza, smanjena je smrtnost dece a sve zahvaljujući vakcinaciji dece protiv dečjih bolesti koje mogu da se spreče da ne bi obolela i da ne bi došlo i do smrtnog ishoda.

Posebno je naglasila da je dobro što u Srbiji sve više dece pohađa predškolsko obrazovanje, preko 60 posto ih ide u vrtiće.

"Međutim kad pogledamo siromašnu decu, iz siromašnih porodica, taj procenat je daleko manji, negde oko 11, i 7 posto je taj procenat za decu iz romskih porodica. Dobra vest je da sada imamo više devojčica iz romskih naselja koja idu u srednju školu. Međutim i tu vidimo disparitet kada se pogleda kakva je situacija na nacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou je taj procenat tri puta veći", objasnila je Milanovićeva.

Ono što je u Srbiji veoma dobro, za šta je kako je naglasila, zemlja primer i u regionu i šire je  to da ima najmanji broj dece u ustanovama, dece bez roditeljskog staranja, ali i da je problem što od te dece, svako četvrto od petoro je dete sa smetnjama u razvoju.

"Iako je obrazovanje zaista dobro i svako ima pristup, kada pogledamo u ovom novom kontekstu digitalizacije imate mnogo dece, posebno iz socijalno-ekonomski ugroženih porodica, koje nemaju digitralne uređaje a danas mnogo toga zavisi od znanja da se koriste i poseduju ti uređaji", zaključila je Milanovićeva.

U znak solidarnosti sa najugroženijom decom u celom svetu, i večeras će plavom bojom biti osvetljeni kupola Narodne skupštine, palata Albanija, most na Adi i fontana na Slaviji. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар