Odgovara li sudija čija oborena presuda nanese štetu građanima

Petog oktobra izašla je na ulicu. Te 2017. sa ćerkom i maloletnim unucima Dobrilu Petrović izvršitelji su iselili iz stana u kome je, kaže, živela duže od 40 godina. Sud je tako presudio i rekao da mora da vrati ključ vlasniku stana, jer posle smrti supruga koji je bio zakupac, ona, a ni ćerka, nemaju pravo da budu zakupci na neodređeno vreme.

Objasnila je da je njena svekrva 1945. godine menjala dva manja stana na Vračaru za veći stan koji je bio pod administrativnom upravom opštine Vračar.

"Cela zgrada je bila nacionalizovana i ovaj stan izuzimaju iz nacionalizacije i vraćaju vlasniku i mi tako ostajemo zaštićeni stanari. Mogli smo da živimo tu, moj suprug i moja deca, nismo imali samo pravo otkupa, plaćali smo porez, zakupninu vlasniku", navela je Dobrila Petrović.

Sudovi druga kuća 

Po iseljenju jedino u šta nije bilo sumnje je to da će joj sudovi i dalje biti druga kuća. Ustavni je 2019. rekao da Dobrila ima čvrste i trajne veze sa predmetnim stanom i da se zato on može smatrati njenim domom po Evropskoj konvenciji.

Posle toga, Apelacioni sud preinačio je presudu i naša sagovornica stekla je osnov da traži da se vrati u stan. O tom njenom predlogu, koji je navodi podnela još u oktobru prošle godine, Prvi osnovni sud, tvrdi, i dalje ćuti. I na naša pitanja odgovara ćutanjem.

"Tražila sam da se vratim u stan posle pet godina, tražila sam naknadu sudskih troškova, tražila sam troškove izvršenja koji su ogromni, tražiću sve troškove koje sam imala za ovih pet godina mojh podstanarskih, mojih troškova selidbe, uništeno mi je zdravlje, to ne mogu da tražim, to mi niko ne može nadoknaditi. Život mi je jednostavno uništen zadnjih 15 godina. Ja sam radila u zdravstvu, umesto sad da sedim u praku, da pijem kafu, ja se vucaram po sudu, dolazim na televiziju da se žalim. Još se potucamo po podstanarskim sobama i sobicama i ne znam dokle će da traje", napiminje Petrovićeva.

Ko sudi sudiji i ko plaća štetu građanima

Sudi li se sudiji koji nepravilnim ili nezakonitim radom prouzrokuje štetu stranci u postupku i ko tu štetu zapravo plaća? Građani mogu da podnesu prijavu protiv sudije. Dok za naknadu štete koju se pretrpeli tužbu podnose protiv države, objašnjavaju u Društvu sudija Srbije.

"Naknadu štete nadoknađuje Republika Srbija osim kada se utvrdi da je sudija namerno prouzrokovao štetu, ta namera može da se utvrdi u krivičnom postupku, i u tom slučaju Republika Srbija ima pravo da se regresira od sudije", objašnjava Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.

Ni Društvu sudija ni Jukomu nije poznato da je neki sudija naknadio štetu državi Srbiji koju je ona morala da isplati zbog njegove namerne greške u radu.

"Moje mišljenje je da kada bi se ta individualna odgovornost, odnosno regresna odgovornost, jer bi se država onda naplaćivala od konkretnog sudije koji je postupao, možda bi se onda drugačije malo stvari posmatrale, možda bi se malo odgovornije radilo", naglašava Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Sudija ne treba da odgovara za naknadu štete koja bi mogla da proizađe iz obavljanja njegove funkcije, to diktira međunarodni standard, kažu u Društvu sudija. Ističu da je u interesu građana da sudija ne radi pod pritiskom i strahom od mogućih posledica.

"Za razliku od recimo advokata, izvršitelja i notara koji svoju imovinu unose u delatnost koju obavljaju, oni imaju svoje kancelarije, svoju opremu, sudija radi sredstvima u svojini Republike Srbije. Osim toga nemamo mi tako neki visok standard, te je svakako u interesu građana lakše im je da se naplate od Republike Srbije", poručuje Bjelogrlićeva.

Visoki savet sudstva nije se odazvao našem pozivu da govori, iako su potvrdili prijem imejla.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike