Obarali smo rekorde po gutanju antibiotika, ali to se brzo menja: Potrošnja manja za 40 odsto

POTROŠNjA antibiotika u Srbiji, koja je po neracionalnoj upotrebi ove grupe lekova dugo bila među neslavnim rekorderima u Evropi, dodatno je smanjena za godinu dana za 7,25 odsto. Sada antibiotike pijemo za 37,6 odsto manje nego 2015. godine. Pročitajte još: NEŽELjENA DEJSTVA ANTIBIOTIKA: Kako da se zaštitite? Na 1.000 stanovnika troši se 22,75 dnevnih doza ovih medikamenata, pokazuju rezultati zvanične analize potrošnje antibiotika u Srbiji, koja se objavljuje u okviru Mreže za praćenje antimikrobnih lekova (AMC) Svetske zdravstvene organizacije. Godine 2015. trošili smo 36,5, naredne 30,03, a 2017. – 24,53 dnevnih doza na 1.000 stanovnika. – Analiza potrošnje antibiotika u 2018. godini pokazala je da su lekari u velikoj meri racionalno propisivali ove lekove, a građani poštovali preporuke da ne koriste antibiotike bez saveta stručnjaka – kaže profesorka dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent Mreže za potrošnju antimikrobnih lekova Svetske zdravstvene organizacije. – Tako su izdavanje i kupovina ovih lekova sada znatno manji u odnosu na ranije godine. Profesorka Bajčetić kaže da se dosadašnje aktivnosti Ministarstva zdravlja na smanjenju neracionalne potrošnje antibiotika, započete 2015. godine, mogu smatrati vrlo uspešnim, s obzirom na to da je potrošnja smanjena za više od trećine. – Neracionalna upotreba antibiotika i otpornost bakterija koja se javlja kao posledica toga, ozbiljan su problem – kaže prof. Bajčetić. – Preduzetim merama uspeli smo da 2018. godine tri puta smanjimo udeo tzv. nedefinisane potrošnje, odnosno prometa antibiotika bez recepta ili na recepte izdate u ustanovama koje nisu u planu mreže RFZO. Takav promet je sa čak 55 odsto u 2015. smanjen na 17 odsto u 2018. odsto. Srbija je 2015. godine bila na prvom mestu u Evropi po neracionalnoj potrošnji antibiotika u dečjem uzrastu. Na 1.000 dece propisivano je do 1.500 doza antibiotika, a u skandinavskim zemljama 400 doza godišnje. – Izuzetan rezultat postignut je u oblasti lečenja pedijatrijske populacije: stopa propisanih antibiotika na 1.000 dece u 2018. godini smanjena je za 7,3 odsto u odnosu na 2015. godinu – objašnjava prof. Bajčetić. – Značajno je smanjeno propisivanje antibiotika za oboljenja kada antibiotik nije ni bio lek izbora. Upravo ovo smanjenje stope propisanih antibiotika kod dece posebno je važno, s obzirom na to da je Srbija donedavno bila prepoznata kao zemlja u kojoj se deci propisivalo od tri do pet puta više antibiotika nego u Centralnoj i severnoj Evropi. RECEPT POD PRITISKOM PACIJENATA DO 80 odsto antibiotika propisuje se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, često bez prethodnog antibiograma, pa čak i za stanja koja ova grupa lekova ne pokriva. Tako su u 85 odsto slučajeva antibiotici propisivani i za stanja koja su u vodiču Ministarstva zdravlja bila navedena kao indikacije za koje ovu grupu lekova ne treba propisivati. Lekari su, međutim, podlegali pritisku pacijenata da je „bolje da za svaki slučaj uzmu antibiotik“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike