Niko više neće u pekare – može li Zakon o zanatstvu da reši problem

Otvaraju se picerije, poslastičarnice, moderne pekare koje uglavnom prodaju već gotove zamrznute ili poluzamrznute proizvode, dok je pravih pekara u kojima se testo pravi ručno sve manje. Pored visokih cena dažbina i sirovina, pekari se suočavaju i sa deficitom radne snage. Često se dešava da nekoliko pekara ima istog majstora za burek.

"Ručni rad polako gubi smisao, mada to treba da bude glavna stvar, jer to što ruka napravi mašina nikada ne može. Testo i ljudska energija su povezani jedno sa drugim i to donosi jedan fantastičan proizvod sa puno mirisa i ukusa", kaže Zoran Grubanoski, vlasnik pekare.

Male pekare su uglavnom porodični biznis, pa kada nema ko da ga nasledi, posao se gasi. Problem je i preveliki broj pekara, a posebno su ugrožene one na lošijim lokacijama sa manjim prometom.

"Taj posao na tim mestima izumire, borba je velika. A poseban problem je što nemamo dovoljan broj kvalifikovane radne snage. Ljudi odlaze, neće da rade, kada dođe sezona pobegnu na more. Više niko neće da bude pekar, mesar ili nešto slično", navodi Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

Rešenje je, kažu, lojalna konkurencija, optimalan broj pekara i donošenje Zakona o zanatstvu.

"Ako bi se doneo mogao bi da reši pitanje statusa velikog broja zanatlija, tu pre svega mislimo na klasične zanate kao što su pekari, kozmetičari, frizeri, moleri, ali i na stare umetničke zanate. Potrebno je izgraditi eko sistem, statusno prepoznati zanatlije i oni koji ispunjavaju uslove da budu upisani u registar i da dobiju posebne mere podrške kako bi mogli da opstanu i budu konkurentni", ističe Violeta Jovanović, direktorka NALED-a.

U Srbiji se dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba. Dugo smo bili u samom vrhu po potrošnji ove namirnice, ipak, prema najnovijim istraživanjima, potrošnja hleba i peciva u Srbiji opala je za 17,5 odsto.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар