Najbrže vesti u Srbiji

Nepoznat broj beba rođenih metodom vantelesne oplodnje

DRŽAVA gotovo punu deceniju od početka finansiranja biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) iz zajedničke kase zdravstvenog osiguranja, nema, bar ne na jednom mestu, preciznu evidenciju kakav je dosadašnji učinak ovog nacionalnog programa. Zvanično se ovi podaci vode samo na osnovu fakturisanih postupaka, koje Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja dostavljaju državne i privatne klinike. Prema tom izvoru, od 2008. godine do 15. avgusta ove, na veštačku oplodnju o trošku osiguranja išlo je ukupno 16.350 žena, među kojima je kod 4.142. potvrđena trudnoća. Ne zna se, međutim, tačno koliko je trudnoća izneto do kraja, niti koliko je beba rođeno. Ove trudnoće najčešće su višestruke, pa samo može da se pretpostavi da je, čak iako se neke nisu završile uspešno, bilo bar isto beba koliko i potvrđenih trudnoća ako ne i više s obzirom na to da su neki parovi dobili blizance. – Na osnovu podataka koje su dostavile zdravstvene ustanove mi znamo koliko je žena upućeno na BMPO i koliko je trudnoća klinički potvrđeno posle embrio-transfera, ali RFZO nema podatke o broju beba rođenih iz ovih postupaka – kaže Verica Lazić, v. d. direktora RFZO. Profesorka dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi zadužena za demografiju i populacionu politiku, potvrđuje za „Novosti“ da ne postoji obaveza vođenja centralizovanog registra o postupcima BMPO, pa ni onima koji se finansiraju iz zdravstvene kase: – To su osetljivi podaci, i ne vode se u smislu centralnog registra, ali u ustanovama koje rade BMPO, državnim i privatnim, svakako su vrlo dobro upućeni koliko se beba rodi iz ovako postignutih trudnoća – kaže ministarka Đukić Dejanović. – Za oko 10 odsto parova koji se bore sa sterilitetom, BMPO je jedina šansa da pokušaju da se ostvare kao roditelji. Država se trudi da im omogući što više, i to su sad tri pokušaja sa starosnom granicom pomerenom za žene na 42 godine. Kao bivša ministarka zdravlja upoznata sam i s tim da se kod nas ti postupci rade po najsavremenijim protokolima i da je uspešnost BMPO ista kao u okruženju, ili razvijenim zemljama. Da nije tako morali bismo da se zapitamo šta ne valja: bolnice ili stručnjaci. U klinikama koje rade vantelesnu oplodnju nismo uspeli da dobijemo podatke koliko je beba rođeno iz BMPO koje finansira država. To je i razumljivo jer žena koja je izabrala da ide, recimo, na vantelesnu oplodnju u GAK „Narodni front“ ne mora tu obavezno i da se porodi. U pet državnih klinika na postupak se prema podacima RFZO čeka do mesec dana. Izuzetak je GAK „Narodni front“, gde se deo za BMPO od prošle godine renovira, i sve žene koje ne žele u druge bolnice čekaju na postupak. Do kraja juna zakazan termin za prijem u državne ustanove i početak procesa BMPO imalo je 494, a u 10 privatnih klinika još 1.614 žena. – U prvoj polovini ove godine 1.222 žene su upućene na BMPO i prema podacima koje su dostavile zdravstvene ustanove klinički je potvrđeno 363 trudnoće: u ustanovama iz Plana mreže 79, a u privatnim ustanovama van Plana mreže 284 – kaže Verica Lazić. Fond postupke veštačke oplodnje plaća po fazama, a cena kompletnog postupka koji se završava embrio-transferom je oko 180.000 dinara. Za gotovo 10 godina od kada je uveden ovaj program je prilično omasovljen, jer se sa jednog stiglo do tri besplatna pokušaja, a starosna granica sa prvobitno navršenih 37, produžena je za pet godina. MANjE ŽENA U REPRODUKTIVNOM DOBU U SVETSKIM centrima prosečnom se smatra uspešnost BMPO od 30 do 35 odsto, ali naš problem nije samo, generalno gledano, nešto manja uspešnost ovih postupaka. Već dugo se rađa manje bebe nego što je potrebno za prostu reprodukciju. Žena u Srbiji, u proseku, rodi samo 1,5 dece. Demografi nisu veliki optimisti, jer ispred sebe imaju podatak da je za poslednje tri-četiri decenije broj žena u fertilnom periodu, dakle onih u dobu kada mogu da rađaju, smanjen za oko 450.000.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike