Naučni presek akademika Vladimira Kostića

Konferencija treba da pokaže realno stanje srpske nauke. Organizatori su napravili statističke analize koje će pokazati koliko smo, na primer, prisutni u najboljim svetskim naučnim časopisima.

Srbija je u grupi onih zemalja koje imaju preko 10.000 naučnih radova godišnje.

Predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić kaže da se gradi radikalno nepoverenje u nauku, jedna sumnja.

"Čak, eventualno da mi možemo da se bavimo nekim primenjenim istraživanjima, ali da nam mesto u osnovnim, bazičnim istraživanjima nema. I onda se jedna od relevantnih naučnih institucija, koja se bavi izvesnom vrstom gradiranja, konstatuje da u grupi od nekih 250 država i entiteta, zapravo Srbija zauzima 56. mesto. Što uopšte nije toliko loše", kaže Kostić.

Nauka ne podrazumeva samo naučna istraživanja, već i borbu za međunarodnu saradnju, borbu za investicije.

"Moram da kažem da je veoma interesantno da i tu srpska nauka pokazuje neku vrstu potpuno neprirodne vitalnosti. Koliko dugo može tako da izdrži, ja to ne znam. Na primer, u jednom nizu godina prema BDP-u izdvajanja za nauku Srbija je bila među najproduktivnijim u odnosu na sredstva koja je dobijala. Čak mislim da je u jednom periodu bila druga na toj rang listi", rekao je Kostić.

Posebna tema dvodnevne konferencije biće produkcija u različitim naučnim oblastima i odnos društvenih i humanističkih nauka s jedne, i ostalih nauka, sa druge strane.

Inače, na listi "Dva odsto najznačajnijih svetskih naučnika" je sedamdeset naučnika iz Srbije.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike