Najhumanija bašta u Srbiji – organsko povrće za decu obolelu od raka

Najkvalitetnije, organsko, potpuno prirodno i neprskano voće i povrće (paradajz, krastavac, paprika, tikvice, bundeva, batat, brokoli, karfiol, krompir, cvekla, šargarepa, jabuke, kupus, lubenica i dinja, blitva i začinsko bilje) uzgajaće se na 50 ari za potrebe snabdevanja Nurdor "Roditeljskih kuća", u kojima borave deca obolela od malignih bolesti.

Darko Šijakinić, osnivač udruženja "Bašta može svašta", koji je kao dete pobedio rak, objašnjava da je mladi tim stručnjaka, uz podršku Nurdora, pokrenuo humanitarni projekat "Mi sadimo život", u kojem će se sve povrće uzgajano na novih 50 ari "Organelinog" imanja donirati deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima koji borave u roditeljskim kućama.

Gost Jutarnjeg programa navodi da se ideja o pokretanju humanitarne farme na kojoj će se gajiti najkvalitetnije, organsko, potpuno prirodno i neprskano voće i povrće za decu koja boluju od raka pojavila pre nekoliko godina.

"Ideja je nastala pre nekih pet godina, kada sam se priključio timu ‘Organele’. Vlasnik je negde kroz razgovor provukao da ima ideju koju bi želeo da sprovede u delo, ali da prosto ne zna kome bi mogli da uputimo takav vid pomoći. Ja sam se naravno nadovezao na moju životnu priču i s obzirom na bolest koju sam pobedio pre 15 godina, dogovorili smo se da Nurdor bude taj koji će primiti takav vid pomoći, odnosno deca obolela od malignih bolesti koja borave u roditeljskim kućama", objašnjava Šijakinić.

Kako kaže, organska proizvodnja veoma je skupa i zahteva velika ulaganja a u obrađivanju zemlje i uzgoju voća i povrća učestvuju ljudi iz "Organele", ali i volonteri.

"U toku je volonterski kamp preko Mladih istraživača Srbije gde su divnih desetak ljudi trenutno na imanju. Zajedno radimo na imanju i stvaramo. Napravili smo anketu u kućama gde su smešteni roditelji i deca i oni su nam rekli šta im je najpotrebnije od namirnica. Posadili smo boraniju, grašak, spanać, blitvu, paradajz, krastavac, papriku, tikvice…", objašnjava Šijakinić.

"Infrastruktura stara skoro 200 godina, potrebna ulaganja"

Sa obzirom na to da je infrastruktura na imanju stara skoro 200 godina, potrebna su, kako kaže, ulaganja kako bi svi procesi u "bašti super moći" mogli nesmetano da funkcionišu. Ovo podrazumeva ograđivanje zemljišta, krčenje puta i prolaza, obezbeđivanje sistema za navodnjavanje, mehanizaciju, sadnice i infrastrukturu oko same bašte.

"Nama je zaista potrebna pomoć na imanju jer je sama organska proizvodnja zaista skupa i zahteva puno ulaganja i svega. Infrastruktura na samom imanju je dosta stara i ono što je najbitnije je da bi svi ti divni ljudi došli da volontiraju – moramo da ih negde smestimo i zato nam je infrastruktura jako neophodna kao i objekat u kojem bi boravili", navodi Šijakinić. 

Dodaje da je iz tog razloga pokrenuta onlajn kampanja za prikupljanje novca kako bi od donacija izgradili bungalove za volontere u Valjevskoj Kamenici.

Kako kaže, svako ko želi da dâ svoj doprinos na ovom humanom imanju moći će da se prijavi, da dođe u Kamenicu i tu boravi onoliko dana koliko želi.

"Zajedno možemo mnogo"

Tamara Klarić iz Nurdora koja je pre tri i po godine organizovala pešačke ture od 250 kilometara za novo hemato-onkološko odeljenje dečije klinike u Nišu navodi za RTS da je cilj kojem teže zaista velik i važan i da svako može da doprinese bar malo da bi se što brže došlo do njega.

"Svako od nas može da dâ malo da bi napravio veliku razliku. Ono na šta mi skrećemo pažnju je da nama nije potreban ogroman doprinos svakog pojedinca i ne treba ljudi da misle kada žele da urade neko dobro delo – da moraju da urade nešto preko svojih mogućnosti. Naprotiv, nama je potreban veliki broj ljudi koji će dati od sebe onoliko koliko može i onda na taj način zaista pravimo mnogo velike i zaista važne stvari zajedno", navodi Klarićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар