„Mladi se takmiče ko će uzeti više ekstazija“

Mira Kovačević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da je glavna poruka države mladima na festivalu Egzit "Muzika DA, droga NE", kao i da je taj apel važan, ali da je potrebna i akcija policije.

"Meni je drago da naglasim da su tamo prisutne nevladine organizacije, mladi ljudi koji svojim vršnjacima mogu da ukažu na rizike kojima se izlažu ukoliko uzimaju neke supstance i pruže neku vrstu pomoći", navodi Kovačevićeva.

Na pitanje koliko su opasne nove droge koje su se pojavile tj. jeftine tablete, Kovačevićeva kaže da je opasno takmičenje mladih u tome ko će veću količinu tih supstanci da uzme.

"Najopasnije je to što se mladi takmiče ko je uzeo veće količine. Nekada je bilo ‘koliko sam više popio’, a sada je ‘koliko sam uzeo više ekstazija’. Policija i svi stručnjaci rade svoj posao, ali treba da formiramo te mlade ljude da imaju samokontrolu i da znaju šta smeju da rade", dodaje Kovačevićeva.

Ukazala je da zvanični podaci pokazuju da je osam odsto populacije Srbije koristilo drogu i dodala da se 99 odsto toga odnosi na korišćenje marihuane.

Napominje da se trenutno od heriona leči više od 1.000 u beogradskom regionu.

"Kada taj broj multipliciramo sa onim koji nisu na toj vrsti lečenja nego nekoj drugoj onda možemo reći da uopšte u Srbiji nekih 6.000, 7.000, 8.000 zavisnika je na lečenju", rekla je Kovačevićeva.

Dodala je da prema svetskim statistikama se smatra da 10-20 odsto zavisnika uopšte potraži pomoć zdravstvenog sistema.

"Smatramo da je vrlo dobro što je država stala iza toga, na stručnjacima je da preporuče programe koji su efiksni, na državi je da obezbedi zakonski i svaki drugi osnov da se to radi kontinuirano i da postane neki deo naše prakse, a na medijima je da prenose te poruke", objasnila je Kovačevićeva.

Porodica i škola – ključni u usmeravanju mladih 

Navela je da je važno i smanjenje ponude droge na ilegalnom tržištu, na ulicama, ali i smanjenje potražnje da mladi ne traže, ne interesuju se za droge i nisu tako znatiželjni i lakoverni i skloni da ulaze u rizik da probaju neproverene supstance.

Odgovarajući na pitanje kako uticati da to ne rade, Kovačevićeva ističe da je to je jako dugotrajan i kompleksan proces.

"Porodica ima prvo i centralno mesto, napominjem da je škola drugo mesto, jer na časovima možete dobiti informacije ne samo zašto ne droge nego i šta umesto toga", dodala je direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Kao primer je navela islamski model gde se primenjuju zabrane, ali i alternative.

Sa jedne strane zabranjeni su piće i cigarete za maloletnike, ograničeno ime je vreme kada mogu da ulaze u kafiće i restorane, a sa druge strane je ponuđeno u okviru škole i vannastavnih aktivnosti kvalitetno provedeno vreme i u neke aktivnosti škola je uključila i roditelje koji tako angažovaanije prostupe rešavanju probelma.

Na pitanje da li na mlade može uticati da vide do kakvih sve posledica može dovesti konzumiranje narkotika, Kovačevićeva kaže da je to vrlo individualno kako ko reaguje na to.

"Može se iskoristiti i to, ali većina mladih kada prvi put uzme neku psihoaktivnu supstancu uopšte ne razmišlja o tome da će stići do toga da je zavistan toliko ili da ima takva oštećenja zdravlja kao osobe koje se mogu tako prikazati", dodala je Kovačevićeva.

Pored toga, navela je da se bori da se Specijalna bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj približi ljudima tako što će izaći u društvo i da na taj način omogući ljudima da od stručnjaka u nekom drugom ambijentu koji nije bolnica dobiju prave informacije što i sada mogu dobiti na Fejsbuk stranici bolnice i na sajtu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike