Najbrže vesti u Srbiji

Milioni evra propadaju u banjama

ZA samo sedam godina, od 2008. do 2015, naše banje su izgubile 17.300 ležaja, ili 43 odsto kapaciteta, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Razlozi za konstantan gubitak ležaja su mnogobrojni – od apsolutno neuspešne privatizacije, pa do nezainteresovanosti investitora da novoizgrađene hotele stave u funkciju.Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja Srbije, smatra da je stepen negativnog uticaja na lokalnu zajednicu izazvan ovakvim odnosom različit od mesta do mesta. Od potpuno uništene lokacije, kao što je Kuršumlijska Banja, u kojoj više nema stanovnika, preko gubitka svih ležaja hotelskog tipa u Niškoj, Mataruškoj, Bogutovačkoj, Jošaničkoj, Vranjskoj i Gamzigradskoj banji, do znatnog gubitka broja ležaja u turističkim destinacijama Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Koviljača.- Osim velikih finansijskih gubitaka i države i lokalne samouprave, treba pomenuti i gubitak radnih mesta, tim pre što je većina pomenutih banja u ekonomski nerazvijenim opštinama – kaže Vešković. – Njih je ukupno 5.527. Paušalno ocenjeni direktni finansijski gubici, na godišnjem nivou, prema parametrima da je prosečna popunjenost kapaciteta 50 odsto, prosečna cena boravka s punim pansionom 3.200 dinara i prosečnom boravišnom taksom od 60 dinara, jesu izgubljenih milion noćenja koje uzrokuje neostvaren prihod od 3,2 milijarde dinara, odnosno 26 miliona evra.On naglašava da je gubitak lokalnih samouprava po osnovu boravišne takse blizu pola miliona evra. Ako je učešće ishrane u ceni pansiona 30 odsto, onda državna kasa ostaje praznija za ukupno 365 miliona dinara.- Gubitak se uvećava za milionske iznose koji bi se slili u državnu kasu na osnovu poreza i doprinosa iz zarada zaposlenih, dok je broj izgubljenih radnih mesta najmanje 2.700 – kaže Vešović. – Većina zapuštenih objekata je, na ovaj ili onaj način, u državnom vlasništvu. Međutim, to znači da se, uz dobru volju države, ovi objekti mogu brže i efikasnije staviti u funkciju.Foto D. Alihodžić Ovo se najpre odnosi, smatra naš sagovornik, na Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, „Zlatar“ u Novoj Varoši, završen hotel koji nikada nije bio u funkciji u Jošaničkoj banji, hoteli „Železničar“ u Vrnjačkoj i Vranjskoj Banji. U ovim banjama se nalaze i betonski kolosi, čija izgradnja nije otišla dalje od zidova.- Prvi, nazvan „Nova zvezda“ je u sastavu HTP „Fontana“ Vrnjačka Banja, i sada je u stečaju, i osim ovih zidina raspolaže hotelima „Zvezda“, Fontana“, „Beli izvor“ i „Sloboda“ – kaže Vešović. – Vlasništvo nad drugim objektom u Vranjskoj Banji je zasada nepoznato, jer je slučaj godinama na sudu.U stečaju je i HTP „Banja Koviljača“ sa objektima „Podrinje“ i „Gučevo“. Ostatak firme je dat na upravljanje Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u toj banji.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike