MARKO ĐURIĆ O POGROMU: Golgota i kukavičluk

TOKOM deceniju i po preispitivanja uzroka i posledica martovskog pogroma nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na KiM, uglavnom je sve rečeno. Jasno je kao dan da je taj zločinački pir bio iniciran i orkestriran iz političkih krugova u Prištini i da je cilj bio završetak proterivanja Srba i stvaranje etnički čiste teritorije pod apsolutnom albanskom dominacijom. Ono što je ostalo nedorečeno i neutvrđeno jeste uloga i odgovornost srpskih političara za sve što se tih martovskih dana događalo. Ostavimo zato na trenutak Prištinu i osvrnimo se i na ravnodušnost i kukavičluk srpskih političara pred čijim se očima odvijala ova golgota srpskog naroda. Srbija je tih dana stajala potpuno po strani, kao da se nesreća događa nekom drugom narodu na nekom sasvim drugom kontinentu. PROČITAJTE I: Četvorka iz OVK predvodila pogromTa pasivnost i nedelovanje mogu se objasniti nedostatkom političke volje i smelosti, ali i delimično pravdati objektivnim razlozima, jer Srbija tada nije ni imala čime da reaguje budući da je u prvim godinama DOS-ove vlasti njena vojska sistematski uništavana i razoružavana. Tadašnja vlast je godinu dana ranije ukinula Prištinski korpus i donela niz drugih katastrofalnih odluka kojima je naša vojska prestala da bude efikasno sredstvo odvraćanja. Ali to nije najveća sramota tadašnje srpske političke elite – najveća sramota je to što isti politički akteri, sada kao pripadnici opozicije, nastoje da relativizuju opasnost koja se ponovo nadvija nad glavama naših sunarodnika na KiM. Oni tvrde da srpski narod nije ugrožen i da se pred našim očima ne odvijaju pripreme albanskih ekstremista za konačni udar na Srbe na KiM, već da je sve to deo nekakve velike političke predstave i zavere u kojoj je svako u dosluhu sa svakim. Sramota! Tim ljudima ni danas, kao ni pre 15 godina, nije stalo ni do Srbije ni do Srba. Njih ne zanima činjenica da je u proteklih šest meseci zabeleženo više od sto incidenata čije su žrtve Srbi na KiM (fizički napadi, krađe, napadi na imovinu, politički incidenti…). Njih ne zanima ni to što čak i američki Stejt department izražava zabrinutost zbog sve učestalijih napada na Srbe. Opasnost je, dakle, realna, i samo njeno negiranje je zločin protiv sopstvenog naroda. PROČITAJTE I: Kosovski političari iza pogroma iz 2004. Ključno pitanje danas jeste da li je moguća repriza martovskog pogroma. Albansku političku elitu na KiM danas čine isti oni koji su organizovali napad na naš narod pre jedne i po decenije i njihovi velikoalbanski snovi o etnički čistom Kosovu su nepromenjeni, tako da je, u svetlu svih nedavnih jednostranih poteza Prištine, to ne samo moguće već i verovatno. Da budem još precizniji: moguće je i verovatno da u Prištini žele ili da čak nameravaju da pokušaju nešto slično. Srbija, međutim, nije ista, i toga su svesni i u Prištini i u svetskim prestonicama. Naša rešenost da stanemo u odbranu svog naroda na KiM je ubedljiva i neupitna. Eksplicitna poruka predsednika Aleksandra Vučića da više nikada neće biti „Oluja“, „Bleskova“ i martovskih pogroma je, uveren sam, jedini razlog što reprizu već nismo gledali. Nadam se da su i u Prištini, i u centrima moći koji podržavaju Prištinu, svesni da bi pokušaj da se protiv srpskog naroda na KiM preduzme nešto poput martovskog pogroma bio poguban po čitav region, da srpski narod u takvoj situaciji ne bi bio bespomoćan kao pre 15 godina i da svakako ne bi bio samo u defanzivi.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike