Linijski park na beogradskom priobalju – javni uvid i primedbe do 15. juna

Linijski park je tematski podeljen na 10 celina koje se nadovezuju i objedinjuju kulturne, edukativne, sportsko rekreativne i komercijalne sadržaje.

"Novi kontekst je park i normalno da će biti sve atraktivniji kao prostor kako za građane tako i za investitore", kaže Maja Joković Potkonjak, direktorka Sektora za strateško planiranje, Urbanistički zavod Beograda.

Rezultat učešća građana u planiranju linijskog parka je 30 puta manje objekata, a očuvanje biodiverziteta, zeleni krovovi i fasade postali su obavezni.

"Građani zaista žele da imaju park koji ima manje sadržaja i koji ne treba da ima građene strukture već da to zaista bude prostor u kome se dozvoljava ekološka sukcesija gde mi stvarno imamo kontakt sa prirodom, sa elementima urbanog pčelarstva, medonosnog bilja, senzornih vrtova", navodi Ana Mitić Radulović iz Centra za eksperimente i urbane studije.

Đorđe Miketić iz Odborničke grupa "Srce grada" GO Stari grad smatra da je ovo u principu jedan dobar projekat za Beograd da linijski park zaživi, ali imamo neke primedbe i neka pitanja.

"Pitanja su otprilike u ceni koja je ogromna da vidimo da li će se grad zaduživati i ko plaća da li privatni investitor. Mi kao građani moramo da imamo sve informacije i transparentnost budžeta koji se planirao itd", napominje Miketić.

Linijski park će biti finansiran iz budžeta grada.

"Neka aproksimativna procena jeste u odnosu na ono što su tržišna kretanja, je između 55 i 60 miliona evra. Nemam nikakvu sumnju da je ovaj projekat više nego prioritetan s obzirom na sve benefite koje će doneti Beogradu", ističe Marko Stojčić, gradski urbanista Beograda.

Obale beogradskih reka uglavnom su zapuštene i pretvorene u smetlišta, a sva kanalizacija u Beogradu izliva se u Savu i Dunav. Decenijama se čeka na rešenje tih problema.

"Radiće se na tome da se povežu Savski kej da kažemo sve do Ušća i sa druge strane od Ade ciganlije kompletno do Ade huje i ispod Višnjičke banje to je ceo taj potez. Znači kompletno priobalni potez bi trebalo da bude pristupačan za sve vrste pešačkog i biciklističkog saobraćaja", objašnjava prof. Ksenija Lalović sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Učešće građana u planiranju biće nastavljeno i kroz međunarodni razvojno istraživački projekat Eupolis. Beograd će biti jedan od vodećih gradova koji će demonstrirati savremene ekološke metode prečišćavanje voda.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар