Let “Aurore“ do svetskih visina – novi uspeh studenata Mašinskog fakulteta

Rešenje Dušana Babića, Lazara Popovića, Radovana Đurovića, Đorđa Trampa i Nikole Popovića proglašeno je najboljim u konkurenciji 50 timova iz celog sveta, saopštio je Mašinski fakultet. 

To im je otvorilo put u Patras, u Grčkoj, gde se u julu održava druga runda tog takmičenja na kojem će se ocenjivati tehničko rešenje, odnosno konstrukcija, dolet i vreme leta, kao i cena i način izrade letelice.

Organizatori takmičenja su "Erbas" i Euroavia – Evropsko udruženje studentskih timova koje se bave projektovanjem i izradom letelica.

"Aurora" je jedan od projekata koji se realizuje u okviru Beoavie – tima koji okuplja studente Mašinskog i još tri fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pogon na vodu 

Reč je o autonomnoj letelici sa pogonom na vodu koja je sastavljena od tela rakete i krila, što omogućava veliki dolet uz minimalnu snagu propulzije (pogonske sile).

Dužina letelice je 1,5 metara, širina, odnosno razmak krila 2,25 metara i ograničena je težinom na 5 kilograma.

Na njoj se nalaze dva odvojena rezerovara – jedan za propulziju, a drugi za teret, odnosno slošing.

Prema tehničkim zahtevima takmičenja, u rezervoaru za slošing, odnos vode i vazduha mora da bude pola-pola i on ne sme da bude pod pritiskom.

S druge strane, maksimalna količina vode u rezervoaru za propulziju, mora biti ista ili manja od količine vode u rezervoaru za teret.

Letelica je visoko "pogođena" slošingom, jer je odnos mase letelice i slobodne tečnosti 3:1, odnosno letelica je dva, tri puta teža od mase slobodne tečnosti.

U ostalim slučajevima, gde se efekat slošinga javlja, taj procenat je manji.

Rezervoar – ponos tima

Glavni zadatak našeg tima bio je da letelicu, posle vertikalnog lansiranja i njenog prelaza u bezpogonski horizontalni let, što više stabilizuju, kako bi imala što veći dolet i bezbedno sletela.

Primenili su tri načina za kontrolu slošinga. Na prvom mestu to je rezervoar koji su sami dizajnirali i na koji su veoma ponosni.

On je u centralnom delu cilindričnog, a na krajevima elipsoidnog oblika. Izrađen je od fiberglasa i prilagođen trajektoriji letelice.

Unutar rezervoara primenili su gumene pregrade, što takođe doprinosi smanjenju uticaja bućkanja na stabilnost letelice.

I na kraju, uveli su aktivnu kontrolu slošinga, odnosno autopilot u koji su unete vrednosti u okviru kojih će se taj efekat ispoljavati.

Tri dana za sklapanje letelice

Letelica se izrađuje na samom takmičenju. Učesnici imaju tri dana da je sklope i stave u funkciju. Lansira se tri puta uzastopce u razmaku od pet minuta. "Aurora" je projektovana da bude modularna, odnosno lako sklopiva i rasklopiva, čime je tim odgovorio na još jedan od zahteva organizatora.

Članovi tima su studenti master i osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu. 

Dušan Babić, Radovan Đurović i Nikola Popović su budući master inženjeri sistema naoružanja, Lazar Popović je odabrao vazduhoplovno inženjerstvo, a Đorđe Trampa je njihov mlađi kolega sa osnovnih studija.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike